U vremenu u kojem se čovek lako zanese spoljašnjim pravilima i formama, Crkva neprestano podseća da suština duhovnog života nije u spoljašnjem podvigu, već u unutrašnjem preobražaju srca.
Post, molitva, bdenje, čitanje Svetog pisma i dela Svetih otaca predstavljaju stubove hrišćanskog života, ali samo onda kada su prožeti smirenjem, pokajanjem i ljubavlju. Bez toga, i najveći trud može ostati bez ploda.
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
Mnogi su postili, ali bez ljubavi prema bližnjem; molili su se, ali bez oproštaja; činili su dobra dela, ali da bi bili viđeni i pohvaljeni. Takav trud, lišen smirenja, može postati zamka sopstvenog uzdizanja i tihe gordosti, koja čoveka udaljava od Boga više nego otvoreni pad.
Sa druge strane, istorija svetosti pokazuje da ni pad nije kraj. U pokajničkim suzama, u priznanju sopstvene nemoći i grešnosti, čovek se susreće sa milošću Božjom. Kada se posle greha rodi istinsko smirenje, tada i ono što je bilo bolno i teško postaje put ka dubljem poznanju sebe i Boga. Crkva zato ne uči očajanju, već rasuđivanju – daru da razlikujemo šta nas vodi ka Hristu, a šta nas, pod maskom pobožnosti, udaljava od Njega.
Sveti oci su naročito upozoravali na opasnost duhovne samouverenosti. Bez saveta iskusnijih, bez provere sopstvenih misli kroz Reč Božju i predanje Crkve, čovek može skrenuti u krajnosti.
Istinski podvig nikada nije izdvojen od poslušnosti, razboritosti i smirenja. U tome se ogleda prava duhovna borba – ne u spoljašnjoj strogosti, već u tihoj, svakodnevnoj borbi protiv sopstvene gordosti.
O tome je jasno govorio i starac Nikon Vorobjov:
„Svaki događaj, čak i pad u teške grehe, može biti od velike koristi, i obrnuto: post, molitva, bdenje i drugi trudovi mogu biti ne samo štetni, već mogu biti i pogubni ako se rade pogrešno. Nepravilni trudovi su oni koji vode do visokog mišljenja o sebi i gordosti. Nasuprot tome, ako čovek postiže smirenje kroz padove, oni se pokazuju korisnijim od podviga. Sve se mora činiti sa rasuđivanjem, oprezom, savetom i proverom Rečju Božjom i Svetim ocima“.
Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Kada zadržimo oštru reč i, umesto nje, izaberemo blagu, tada pokazujemo da smo razumeli Božju zapovest o ljubavi.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
POGLEDAJTE JOŠ:
„KUKAVČE, DECA ĆE TI ZBOG TOGA ISPAŠTATI I KO DROGERAŠI SE VUĆI ULICAMA!“ Šta je otac Joil rekao muškarcu koji mu je došao i tražio blagoslov za ovu gnusnu stvar
Ako vidite ovog čoveka, odmah zovite policiju! Hara po Beogradu i od penzionera uzima novac!
NOVI SAD DOBIO NOVOG SVEŠTENIKA I IPOĐAKONA: Svetkovina vere u Sabornom hramu