MOLITVE OVIH LJUDI BOG NAJPRE USLIŠI: Starac Pajsije otkriva kako i stradanje može da isceljuje

Kada bol i nepravda pritisnu dušu, vernik često oseća kao da molitve ostaju bez odjeka. Svaka tuga deluje nepremostivo, a pitanje “Zašto baš ja?” odzvanja tiho, ali neumoljivo. U tim trenucima stari duhovni glasovi često nude svetlo koje razbija tamu. Pouka starca Pajsija Svetogorca pokazuje da lična patnja može da rodi neizmernu duhovnu snagu.

– Bog naročito čuje molitvu onoga ko, sam stradajući, moli Ga da se iscele druge – govorio je starac Pajsije.

Reč je o snazi koja ne traži olakšanje samo za sebe, već kroz saosećanje i molitvu za bližnje otvara vrata unutrašnjem miru. U pravoslavlju strpljenje u bolu i molitva u teškoćama nisu samo čin vere – to je čin ljubavi, koji preobražava i stradanje i onog koji pati. Starac Pajsije nas podseća da pravo oslobađanje i istinska Božja blizina dolaze kada sopstvenu patnju pretvaramo u molitvu za druge.

Čitanje Jevanđelja za ponedeljak siropusne sedmice

Prva Saborna poslanica Svetog apostola Jovana Bogoslova, začalo 76 (1,1-15)

Što beše od početka, što smo čuli, što smo videli očima svojima, što sagledasmo i ruke naše opipaše, o Logosu (Reči) života;2. i Život se javi, i videli smo, i svedočimo, i objavljujemo vam Život večni, koji beše u Oca i javi se nama;3. što smo videli i čuli objavljujemo vama da i vi s nama imate zajednicu, a naša zajednica je sa Ocem i sa Sinom njegovim Isusom Hristom.4. I ovo vam pišemo da radost naša bude potpuna.

5. I ovo je obećanje koje smo čuli od njega i javljamo vama, da je Bog svetlost, i tame u njemu nema nikakve.6. Ako rečemo da imamo zajednicu s njim i u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istinu.7. Ako li u svetlosti hodimo, kao što je On sam u svetlosti, imamo zajednicu jedni sa drugima, i krv Isusa Hrista, Sina njegova, očišćava nas od svakoga greha.8. Ako rečemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama.9. Ako ispovedamo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe, i očisti nas od svake nepravde.10. Ako rečemo da nismo sagrešili, pravimo ga lažom i reč njegova nije u nama.

Jevanđelje Luka, začalo 96 (19,29-40; 22,7-39)

29. A kada se približi Vitfagi i Vitaniji, kod gore nazvane Maslinska, posla dvojicu učenika svojih,30. rekavši: „Idite u selo što je prema vama, i kada uđete u njega, naći ćete magare privezano na koje nikada niko od ljudi nije usedao; odrešite ga i dovedite.31. I ako vas ko upita: ‘Zašto drešite?‘ ovako mu kažite: ‘Ono treba Gospodu.‘”32. A kad otidoše poslani, nađoše kao što im kaza.33. A kad oni drešahu magare, rekoše im gospodari njegovi: „Što drešite magare?”34. A oni rekoše: „Ono treba Gospodu.”

35. I dovedoše ga Isusu, i nabaciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.36. I kad on iđaše, prostirahu haljine svoje po putu.37. A kada se on već približi podnožju Gore Maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga gromkim glasom za sva čudesa koja videše,38. govoreći: „Blagosloven car koji dolazi u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visinama!”39. I neki od fariseja iz naroda rekoše mu: „Učitelju, zabrani učenicima svojim.”40. I odgovarajući reče im: „Kažem vam, ako oni ućute, kamenje će povikati.”

7. A dođe dan beskvasnih hlebova u koji trebaše klati pashalno jagnje.8. I posla Petra i Jovana rekavši: „Idite i ugotovite nam Pashu da jedemo.”9. A oni mu rekoše: „Gde hoćeš da ugotovimo?”10. A on im reče: „Eto, kad uđete u grad, srešće vas čovek koji nosi krčag vode; idite za njim u kuću u koju on uđe.11. I recite domaćinu kuće: ‘Učitelj ti veli: gde je odaja gde ću jesti Pashu sa učenicima svojim?’12. I on će vam pokazati veliku zastrtu gornju sobu; onde ugotovite.”13. I oni otidoše i nađoše kao što im je kazao; i ugotoviše Pashu.

14. I kada dođe čas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s njim.15. I reče im: „Veoma zaželeh da ovu Pashu jedem s vama pre nego postradam;16. Jer vam kažem da je neću više jesti dok se ne ispuni u Carstvu Božijem.”17. I uzevši čašu zablagodari, i reče: „Uzmite i razdelite je među sobom;18. Jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskoga dok ne dođe Carstvo Božije.”19. I uzevši hleb zablagodari, prelomi ga i dade im govoreći: „Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.“

20. A tako i čašu po večeri, govoreći: „Ova je čaša Novi zavet u krvi mojoj, koja se za vas izliva.21. Ali evo ruke izdajnika mojega sa mnom na trpezi.22. I Sin Čovječiji, dakle, ide kako je određeno; ali teško čoveku onome koji ga izdaje!“23. I oni se stadoše pitati među sobom koji bi, dakle, od njih bio taj koji će.to učiniti.24. A nastade i prepirka među njima koji se od njih smatra da je veći.25. A on im reče: „Carevi naroda gospodare nad njima i vlastodršci njihovi nazivaju se dobrotvori.26. Ali vi nemojte tako; nego ko je među vama veći, neka bude kao mlađi, i starešina kao sluga.

27. Jer ko je veći, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao sluga.28. A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u iskušenjima mojim.29. I ja vama zaveštavam Carstvo kao što Otac moj meni zavešta,30. da jedete i pijete za mojom trpezom u Carstvu mome, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest plemena Izrailjevih.“

31. I reče Gospod: „Simone, Simone, evo vas zaiska satana da vas vije kao pšenicu.32. A ja se molih za tebe da vera tvoja ne prestane; i ti, kada se obratiš, utvrdi braću svoju.33. A on mu reče: „Gospode, s tobom sam spreman i u tamnicu i u smrt ići.“34. A on reče: „Kažem ti, Petre, neće danas zapevati petao dok se triput ne odrečeš da me poznaješ.“35. I reče im: „Kad vas poslah bez kese i torbe i obuće, da li vam što nedostade?“ A oni rekoše: „Ništa.“

36. A on im reče: „Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož.37. Jer vam kažem, da još i to što je napisano: ‘I uvrstiše ga među bezakonike’, treba da se izvrši na meni; Jer što je o meni pisano završava se.“38. A oni rekoše: „Gospode, evo ovde dva noža.“ A on im reče: „Dosta je.“39. I izišavši, ode po običaju na goru Maslinsku; a za njim odoše i učenici njegovi.

Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.

Jedan od najvećih savremenih duhovnika podseća da pravoslavna vera ne počiva na slučajnosti i znakovima, već na odgovornom življenju Jevanđelja, bez izgovora.

Jedna jednostavna, a snažna pouka sa Svete gore pokazuje da i najmanji napor u molitvi i učenju može promeniti život i vratiti unutrašnji mir.

Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.