SUTRA JE CRNO SLOVO: Slavimo Svetog Simeona i Anu

SPC 16. februara obeležava Svetog Simeona i Anu.

U vreme cara misirskog Ptolomeja Fila-delfa Simeonu je, kao jednom od znamenite Sedamdesetorice, bio poveren posao prevođenja Biblije sa jevrejskog na grčki jezik.

Simeon je radio svoj posao savesno, ali kada je prevodio proroka Isaiju, pa dođe do dela proročanstva – „evo djeva će zatrudnjeti i rodiće sina“ – on se zbunio, „pa uze nož da izbriše reč djeva i zameni je sa rečju mlada žena“, i da tako i prevede na grčki.

„Ali, u tom trenutku javi se Simeonu angel Božji i zadrža ga od njegove namere, objasnivši mu da je proročanstvo istinito, i da je tačno zapisano. A da je istinito i tačno, reče mu još vesnik Božji, uveriće se i on sam lično, jer po Božjoj volji neće umreti dok ne vidi Mesiju rođenoga od devojke“, piše u žitijama.

Pravedni Simeon, prema predanju, obradovao se tom glasu s neba, ostavi proročanstvo neizmenjeno, i zahvali Bogu što ga udostojava da doživi i vidi „obećanoga“.

„Kada Mladenac Isus bi donesen Djevom Marijom u hram jerusalimski, Duh Božji to javi Simeonu, koji beše veoma star i beo kao labud. Simeon brzo ode u hram i u hramu poznade i Djevu i Mladenca po svetlosti što zračaše oko glava njihovih kao oreol“.

Radostan starac uzeo je Hrista na ruke svoje i zamoli Boga:

„Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj; jer vidješe oči moje spasenje tvoje“ (Lk 2, 29-30).

Tu se zadesila i Ana proročica, kći Fanuilova, koja je i sama prepoznala Mesiju i objavi ga narodu.

Ani je tada bilo osamdeset četiri godine. Uskoro, Simeon se upokojio.

Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.

Tropar – Sveti Simeon i Ana (glas 1):

Radujsja blagodatnija Bogorodice Djevo, iz tebe bo vozsija solnce pravdi, Hristos Bog naš, prosvješčajaj suščija vo tmje: veselisja i ti starče pravednij, prijemij vo objatija svoboditelja duš naših, darujuščago nam voskresenije.

Napisao je mnogo knjiga, ali i molitvi.

Sveti Ignjatije Bogonosac bio je episkop Antiohije i učenik svetih apostola.

Ovaj zajednički praznik ustanovljen je u XI veku, za vreme cara Aleksija Komnena.

Ovi svetitelji nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu.