Trideset godina ćutanja, provera i strpljenja pretočilo se u jednu rečenicu izgovorenu pred prepunom bazilikom: Crkva je priznala čudo. Time je svedočanstvo Merion Kerol, Irkinje iz Atlouna, dobilo mesto u istoriji nacionalnog marijanskog svetilišta Nok, kao prvo zvanično priznato isceljenje još od ukazanja iz 1879. godine, kome je svedočilo petnaest ljudi.
Objavu je 1. septembra izneo biskup Arde, Frensis Dafi, tokom biskupijskog hodočašća. Među okupljenim vernicima bili su i članovi Merionine porodice: suprug Džimi, njihovo dvoje dece i petoro unučadi.
– Bez sumnje, došlo je do ozdravljenja, do izlečenja bolesti koja je mučila Merion više godina – rekao je biskup, naglasivši da je reč o isceljenju koje je stvarno i trajno, ali za koje medicina nema objašnjenje.
Doneta na nosilima, potpuno nepokretna
Za Merion Kerol, tada šezdesetosmogodišnju ženu, taj trenutak bio je vrhunac puta započetog u dugoj i teškoj bolesti. Na dan kada je doživela ozdravljenje, u baziliku je uneta na nosilima, potpuno paralizovana.
– Bila sam dvostruko inkontinentna, slepa na jedno oko, a na drugo sam imala veoma slab vid. Nisam mogla pravilno da jedem, nisam mogla kako treba da govorim i imala sam epilepsiju – svedočila je kasnije za „Catholic News Service“.
Dodala je da je osećala kako umire, ne toliko od multiple skleroze, koliko od njenih teških pratećih komplikacija, među kojima su bile i stalne infekcije bubrega.
Blagoslov Presvetim i trenutak koji je promenio sve
Tokom blagoslova bolesnih, tadašnji episkop Kolm O’Rajli blagoslovio ju je pokaznicom sa Presvetim Tajanstvom dok je ležala na nosilima. U tom trenutku, kako sama svedoči, dogodilo se nešto što je zauvek ostalo urezano u njeno sećanje.
– Osetila sam predivan, veličanstven osećaj, a zatim sam čula blagi šapat povetarca koji mi je govorio da, ako se nosila otvore, mogu da ustanem i hodam.
Medicinsko osoblje u neverici: „Ustala sam bez ukočenosti“
Posle Svete mise, Merion je na nosilima odvezena u Dom za odmor i negu Svetog Jovana u Noku. Kada je zatražila da se nosila otvore, medicinsko osoblje ostalo je zatečeno. Jedna medicinska sestra kasnije joj je priznala da je na to pristala samo kako bi je umirila.
Međutim, onog trenutka kada su nosila otvorena, Merion je spustila noge na tlo.
– Ustala sam uspravno i uopšte nisam osećala ukočenost – rekla je, iako je godinama bila nepokretna. Glas joj se u potpunosti vratio, kao i pokretljivost ruku.
Dug put do priznanja i poruka koja ostaje
Crkva nije žurila sa zaključkom. Otac Ričard Gibons, rektor svetilišta Nok, objasnio je da je priznanje usledilo tek posle dugogodišnjeg rada medicinskog odbora, osnovanog upravo radi ispitivanja ovakvih slučajeva. U pismu jednog konsultantskog gastroenterologa, upućenom medicinskoj kancelariji u Noku, navodi se da je „dramatično poboljšanje od trenutka njene posete Noku neobjašnjivo“ i da ga je „veoma teško objasniti konvencionalnom medicinskom mudrošću“.
Merion Kerol i sama ističe da je medicina danas daleko napredovala.
– U to vreme bilo je manje informacija o multiploj sklerozi – rekla je, napominjući da je njena ćerka kasnije dobila istu dijagnozu, ali da se ona danas zahvaljujući magnetnoj rezonanci može brzo potvrditi. Ipak, ni tada ni sada, naglašava, njeno ozdravljenje nema medicinsko objašnjenje.
Služba drugima kao odgovor na dar isceljenja
Danas Merion ne vidi svoje isceljenje kao ličnu pobedu. Vreme posvećuje pomaganju bolesnima u Noku, svedoči o svom iskustvu u Irskoj i inostranstvu, deluje kao vanredna deliteljka Svetog Pričešća u svojoj parohiji i prati bolesne i umiruće.
– Moje ozdravljenje u Noku ne pripada meni. Ovo je poseban dar da bi ljudi znali da su Isus Hristos i Presveta Bogorodica prisutni.
U tom stavu je suština njenog svedočanstva: ne kao priča o ličnoj izuzetnosti, već kao tiho podsećanje da, i onda kada razum stane, vera nastavlja da govori.
Katolička Crkva jasno uči sta je potrebno ispuniti pre pristupanja Svetoj Pričesti.
Prisećajući se početnog udarca na utakmici Mejdžor Liga – otac Bendžamin Lenerc otkriva zašto je sveštenička služba za njega neuporedivo s bilo kojom zemaljskom slavom.
Njihova priča o istrajnosti i slobodi duha obišla je svet, dok bivše učiteljice traže da se crkvene vlasti konačno uključe u dijalog.
Protojerej Sergije Baranov govori o neobičnom susretu kod kapele na Smolenskom groblju i rečima neznanca koje su se, godinama kasnije, pokazale kao znak blagoslova koji se ne zaboravlja.
POGLEDAJTE JOŠ:
ŠTA JE UBILO MALU EMU IZ ČAČKA? Poznati pedijatar otkriva jezivu mogućnost: Da li je fatalni „bronhospazam“ bio okidač za smrt devojčice?!
EPSTINOVI FAJLOVI: RAZOTKRIVANJE KOJE MOŽE DA URUŠI SVETSKU POLITIČKU SCENU
NOVI LOM MEĐU BLOKADERIMA! Dijana Hrka jedno priča, a drugo radi, RAZOČARALA „SABORCE“ NAČINOM NA KOJI ŽIVI