KAKO SE OSLOBODITI SMRTNIH GREHOVA: Starac Jefrem ističe da ih je mnogo, ali da ipak postoji način da se spasemo

Prva saborna poslanica Svetog apostola Jovana Bogoslova, začalo 72 (3,11-20)

11. Jer ovo je poruka, koju čuste od početka, da ljubimo jedni druge.12. Ne kao što Kain beše od nečastivoga i zakla brata svog. A zbog čega ga zakla? Jer dela njegova behu zla, a brata mu pravedna.13. Ne čudite se, braćo moja, ako vas svet mrzi.14. Mi znamo da smo prešli iz smrti u život, jer ljubimo braću; jer ko ne ljubi brata ostaje u smrti.15. Svaki koji mrzi brata svog jeste čovekoubica; a znate da nijedan čovekoubica nema večni život koji ostaje u njemu.

16. Po tome smo poznali ljubav što On za nas život svoj položi; i mi smo dužni polagati život za braću.17. A koji ima bogatstva ovoga sveta, i vidi brata svojega u nevolji, i zatvori srce svoje od njega, kako onda ljubav Božija boravi u njemu?18. Dečice moja, ne ljubimo rečju ni jezikom, nego delom i istinom.19. I po tome znamo da smo od istine, i uspokojićemo pred njim srca svoja:20. jer ako nas osuđuje srce, Bog je veći od srca našeg i zna sve.

Jevanđelje po Marku, začalo 64 (14,10-42)

10. A Juda Iskariotski, jedan od Dvanaestorice, otide prvosveštenicima da im ga izda.11. I oni čuvši obradovaše se, i obećaše mu dati novce; i on tražaše zgodno vreme da ga izda.12. I u prvi dan beskvasnih hlebova, kada žrtvovahu pashalno jagnje, rekoše mu učenici njegovi: „Gde ćeš da idemo da ti ugotovimo Pashu da jedeš?”13. I posla dvojicu od učenika svojih i reče im: „Idite u grad, i srešće vas čovek koji nosi krčag vode, idite za njim,14. i gde uđe kažite domaćinu kuće: „Učitelj veli: ‘Gde je moja odaja gde ću jesti Pashu sa učenicima svojim?’

15. I on će vam pokazati gotovu veliku gornju odaju, zastrtu i pripremljenu: onde nam zgotovite.”16. I izađoše učenici njegovi, i dođoše u grad, i nađoše kao što im kaza, i ugotoviše Pashu.17. I kad bi veče, dođe sa Dvanaestoricom.18. I kad seđahu za trpezom i jeđahu, reče Isus: „Zaista vam kažem: ‘Jedan od vas, koji jede sa mnom izdaće me.'“19. A oni se stadoše žalostiti i govoriti mu jedan za drugim: „Da nisam ja?“ I drugi: „Da nisam ja?“

20. A on odgovarajući reče im:„ Jedan od Dvanaestorice koji umoči sa mnom u zdelu.21. Sin Čovečiji, dakle, ide kao što je pisano za njega; ali teško onome čoveku koji izda Sina Čovečijega; bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj čovek.“22. I kad jeđahu uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: „Uzmite, jedite; ovo je telo moje.“23. I uze čašu i zablagodarivši dade im; i piše iz nje svi;24. I reče im: „Ovo je krv moja Novoga zaveta koja se proliva za mnoge.“

25. Zaista vam kažem: ‘Više neću piti od roda vinogradskoga do onoga dana kad ću ga piti novoga u Carstvu Božijemu.'“26. I otpojavši hvalu, izađoše na goru Maslinsku.27. I reče im Isus: „Svi ćete se vi sablazniti o mene ove noći, jer je pisano: ‘Udariću pastira i ovce će se razbeći.’28. Ali po vaskrsenju mom ići ću pred vama u Galileju.“29. A Petar mu reče: „Ako se i svi sablazne, ja neću.“

30. I reče mu Isus: „Zaista ti kažem: ‘Danas, ove noći, pre nego što petao dva puta zapeva, ti ćeš me se tri puta odreći.'“31. A Petar još odlučnije govoraše: „Ako bih morao i umreti s tobom, neću te se odreći.“ Isto tako i svi govorahu.32. I dođoše na mesto koje se zove Getsimanija, i reče učenicima svojim: „Sedite ovde dok ja odem da se pomolim Bogu.“33. I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i stade se vrlo žalostiti i tugovati.34. I reče im: „Žalosna je duša moja do smrti; ostanite ovde i bdite.“

35. I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi ga mimoišao čas, ako je moguće.36. I govoraše: „Ava, Oče, sve je moguće tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću nego kako ti.“37. I dođe i nađe ih gde spavaju, i reče Petru: „Simone, zar spavaš? Zar ne mogaste jedan čas probdeti?38. Bdite i molite se da ne padnete u iskušenje; jer duh je srčan ali je telo slabo.“39. I opet otide i pomoli se Bogu govoreći one iste reči.

40. I vrativši se nađe ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale; i ne znadijahu šta bi mu odgovorili.41. I dođe i treći put, i reče im: „Spavate, dakle, i počivate. Dosta je. Dođe čas, evo se predaje Sin Čovečiji u ruke grešnika.42. Ustanite, hajdemo! Evo se izdajnik moj približio.“

Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.

Svetogorski podvižnik objašnjava zašto naše reči često povređuju i kako male greške u komunikaciji mogu da ostave dugotrajan trag, čak i kada ne želimo da naudimo.

U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike – i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.

Kada pohlepa i sebičnost guše dobrotu, poruka Prepodobnog Nikodima Agiorita pokazuje kako hrabrost i istrajnost oblikuju unutrašnju svetlost.