Postoji jedna nelagodnost koju vernici sve češće prepoznaju, ali je retko jasno imenuju: reči se množe, tumačenja se gomilaju, a promene u ljudima gotovo da nema. Propovedi u crkvama su glasne, pune termina i argumenata, ali ostaju bez traga u svakodnevnom životu. Kao da se izgubila veza između onoga što se govori i onoga što se živi. Upravo na tom mestu, bez ublažavanja i diplomatskih rukavica, stoji pouka starca Pajsija Svetogorca – kratka, oštra i lekovita.
Zašto današnje propovedi ne dotiču srce
Reči starca Pajsija ne nude laku utehu, već zahtevaju preispitivanje i ličnu odgovornost. U toj logici treba čitati i sledeću pouku:
– Diplomci koji su završili studije pastirstva treba tri godine da provedu u manastiru. Treba da čitaju dela Svetih Otaca, da se mole, da sprovode u život ono što su pročitali, pa tek onda da izađu na propoved i da propovedaju iz svog iskustva, iz iskustva sopstvenog života. Savremeni propovednici su šarena laža i predaju narodu šarenu lažu – kaže starac, a potom dodaje:
– Pametnjakovići! Bogoslovlje se svelo na običnu pamet. Danas pravnik i filolog predaju svoje nauke isto kao i teolozi. Zato se ljudi ne menjaju. Propoved se pretvorila u prenošenje znanja, zato ljudi ostaju tako kruti. Evo, kažu nema dovoljno sveštenika. Neka nema. Neka u narod krene nekoliko sveštenika, ali neka to budu pravi sveštenici. Bolje je da bude jedan jerej na nekoliko parohija i da se u selu služi jednom mesečno. Selom u kome nema jereja rukovodi sam Bog. A u selu koje ima lošeg sveštenika komanduje đavo.
Istina nad brojem i titulom
U ovim rečima nema nostalgije za prošlošću, niti napada na znanje kao takvo. Postoji, međutim, jasan zahtev: vera se ne prenosi veštinom govora, diplomom ili titulom, već životom koji je prošao kroz molitvu, borbu i lični poraz.
Pravoslavlje ne opstaje zahvaljujući broju, već zahvaljujući istini. Zato je poruka starca Pajsija i danas nelagodna, jer traži manje govora, a više ognja; manje sistema, a više savesti. I upravo tu leži njen učinak: ona ne ostavlja prostora za ravnodušnost, već postavlja pitanje koje se ne može zaobići, da li govorimo o Bogu ili živimo pred Njim.
Čitenje Jevanđelja za Nedelju bludnoga sina
Prva poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 135 (6,12-20)
12. Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne koristi; sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da išta ovlada mnome.13. Jela su za stomak i stomak za jela, ali će Bog i jedno i drugo ukinuti. A telo nije za blud nego za Gospoda, i Gospod za telo.14. A Bog i Gospoda vaskrse, i nas će vaskrsnuti silom svojom.15. Ne znate li da su telesa vaša udovi Hristovi? Hoću li, dakle, uzeti udove Hristove i od njih načiniti udove bludnice? Nikako!
16. Ili ne znate, da ko se sa bludnicom sveže jedno je telo s njom? Jer je rečeno: „Biće dvoje jedno telo.”17. A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh s Njime.18. Bežite od bluda. Svaki greh koji čovek učini van tela je, a koji bludniči svome telu greši.19. Ili ne znate da je telo vaše hram Svetoga Duha koji je u vama, kojega imate od Boga i niste svoji?20. Jer ste kupljeni skupo.1. Proslavite dakle, Boga telom svojim i duhom svojim, jer su Božiji.
Jevanđelje po Luki, začalo 79. (15,11-32)
11. I reče: Čovek neki imađaše dva sina,12. I reče mlađi od njih ocu: „Oče, daj mi deo imanja što pripada meni.“ I on im podeli imanje.13. I posle nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u zemlju daleku, i onamo prosu imanje svoje živeći razvratno.14. A kad potroši sve, nastade velika glad u zemlji onoj, i on poče oskudevati.15. I otišavši pribi se kod jednoga žitelja one zemlje, i on ga posla u polje svoje da čuva svinje.
16. I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ne davaše.17. A kad dođe sebi, reče: „Koliko najamnika u oca moga imaju hleba isuviše, a ja umirem od gladi!18. Ustavši otići ću ocu svom, pa ću mu reći: ‘Oče, sagreših nebu i tebi,19. I više nisam dostojan nazvati se sinom tvojim: primi me kao jednoga od najamnika svojih.’“
20. I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i poljubi.21. A sin mu reče: „Oče, sagreših nebu i tebi, i više nisam dostojan nazvati se sinom tvojim.“22. A otac reče slugama svojim: „Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.23. I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.24. Jer ovaj sin moj beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.“ I stadoše se veseliti.
25. A sin njegov stariji beše u polju i dolazeći, kada se približi kući, ču pevanje i igranje.26. I dozvavši jednoga od slugu pitaše: „Šta je to?“27. A on mu reče: „Brat je tvoj došao; i otac tvoj zakla tele ugojeno što ga je zdrava dočekao.“28. A on se rasrdi i ne htede da uđe. Tada izađe otac njegov i moljaše ga.29. A on odgovarajući reče ocu: „Eto služim te toliko godina i nikad ne prestupih zapovest tvoju, pa meni nikad nisi dao ni jareta da bih se proveselio sa prijateljima svojim.
30. A kada dođe taj tvoj sin, koji je rasuo imanje tvoje sa bludnicama, zaklao si mu tele ugojeno.“31. A on mu reče: „Čedo, ti si svagda sa mnom, i sve moje jeste tvoje.32. Trebalo je razveseliti se i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.“
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Reči pustinjaka iz 6. veka nude jednostavan odgovor na pitanje zašto nemir opstaje i kako se prekida bez borbe sa samim sobom.
Svetogorski podvižnik objašnjava zašto naše reči često povređuju i kako male greške u komunikaciji mogu da ostave dugotrajan trag, čak i kada ne želimo da naudimo.
POGLEDAJTE JOŠ:
DVE SEKUNDE U EKRAN – 28 METARA VOŽNJE ZATVORENIH OČIJU! Vozači koji rade OVE dve stvari povećavaju rizik od nesreće za čak ČETIRI PUTA!
EVO ZAŠTO NOVAK I DALJE IGRA TENIS! Sve se videlo na Australijan openu – mnoge će ŠOKIRATI!
Zvezda koja odbija da bude na kolenima!