MAĐARSKA VIŠE NIKADA NEĆE BITI ISTA! Orban pred najvećim izazovom u karijer! Rezultati anketa su nemilosrdni

Iako se u ovom trenutku malo uglednih analitičkih kuća usuđuje da iznese konačnu prognozu ishoda parlamentarnih izbora u Mađarskoj, zakazanih za 12. april 2026. godine, u jednoj proceni gotovo da nema razilaženja. Nakon 16 godina vladavine Fidesa Viktora Orbana, politička scena zemlje doživela je duboku i vidljivu transformaciju, a po prvi put se ozbiljno razmatra mogućnost da vladajuća stranka izgubi vlast.

Prema nezavisnim istraživanjima javnog mnjenja, pokret Tisa, koji predvodi novo ime evropske politike Peter Mađar, trenutno ima stabilnu prednost koja se kreće između devet i 12 procenata. Paralelno s tim, ankete bliske vlastima nude znatno drugačiju sliku, ali analitičari ocenjuju da potezi Viktora Orbana, koji je već više od decenije često označavan kao „evropski diktator“, ukazuju na nervozu i potrebu da se kampanja zasnuje na tri ključna narativa.

Prvi i najvažniji odnosi se na pad životnog standarda. Još pre formalnog početka kampanje, Orban je počeo da deli socijalnu pomoć, pokušavajući da ublaži nezadovoljstvo građana izazvano ekonomskim pritiscima. Upravo zbog toga prednost koju je Fides godinama imao u ruralnim sredinama, tradicionalno naklonjenim konzervativnim opcijama, počinje ubrzano da slabi.

Drugi stub kampanje temelji se na Orbanovom predstavljanju sebe kao mirotvorca, u oštrom kontrastu sa drugim evropskim liderima za koje tvrdi da „jedva čekaju rat sa Rusijom“. Treći segment logično nadovezuje ovu poruku, jer se Fides pod njegovim vođstvom predstavlja kao poslednji i jedini branilac mađarskih interesa od, kako se tvrdi, „briselske čizme“ koja traži poslušne „lutke“.

Međutim, takva strategija dovodi Orbana u sve složeniji i neugodniji položaj. Kako je istakao Vol strit džurnal u nedavnoj analizi, mađarska ekonomija je snažno vezana za proizvodnju električnih vozila i baterija, čime je postala zavisna upravo od zelenih politika Evropske unije koje Orban javno kritikuje. Godinama su deljene izdašne subvencije kako bi se privukla automobilska industrija, a prema podacima budimpeštanskog Instituta za svetsku ekonomiju, nemačke kompanije iz tog sektora dobile su od 2004. godine čak 871 milion dolara podsticaja. Tome treba dodati i više od 2,57 milijardi dolara ulaganja južnokorejskih i kineskih kompanija od 2018. godine.

Tako se Orban suočava sa paradoksom u kojem istovremeno napada Brisel kao „imperijalističku silu“, dok ekonomski temelji njegove vlasti zavise upravo od politika tog istog Brisela. Kako primećuje WSJ, ironija je tim veća što je zelena agenda okosnica plana koju populisti krajnje desnice po pravilu ismevaju.

Uprkos svemu, još je prerano u potpunosti otpisati Viktora Orbana. Lideri ovog tipa pokazali su izuzetnu političku izdržljivost, a više od petnaest godina na vlasti svedoči o njihovoj sposobnosti da opstanu. Dodatnu sigurnost Orban crpi iz podrške tri globalna lidera takozvanog „nastajućeg poretka“ Donalda Trampa, Vladimira Putina i Si Đinpinga.

Njegove kalkulacije, međutim, mogu poremetiti neodlučni birači kojih, prema poslednjim podacima, ima oko 16 odsto. Čak i u februaru, samo dva meseca pred izbore, značajan deo građana još uvek nije znao kome će dati glas. Ekonomski pokazatelji dodatno komplikuju situaciju jer prosečan Mađar zarađuje oko 30 odsto manje od proseka Evropske unije, dok privredni rast zemlje zaostaje za ostatkom Unije. Prošle godine ekonomija je porasla svega 0,4 odsto, uz jednu od najviših stopa inflacije u EU, koja se kreće oko pet odsto.

Bonus video: