PATRIJARH OTVORIO BOLNA PITANJA: Važan susret u Patrijaršijskom dvoru sa izaslanikom Vatikana

Nije svaki razgovor između crkvenih velikodostojnika protokolarna razmena osmeha i opštih poruka. Onaj koji je patrijarh srpski Porfirije vodio sa apostolskim nuncijem Luiđijem Bjankom u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu imao je sasvim drugačiju težinu: u njemu su se sabrali i duhovnost, i politika, i istorija, i rana koja još nije zarasla.

Monsinjor Bjanko, apostolski nuncije u Republici Sloveniji i apostolski delegat za Kosovo i Metohiju, boravi u Beogradu povodom zasedanja Međunarodne biskupske konferencije Svetog Ćirila i Metodija. Prijemu su prisustvovali i vikarni episkop novobrdski Ilarion i đakon Nikola Kostić, sekretar Kabineta Patrijarha srpskog, što je razgovoru dalo i institucionalnu puninu i ličnu ozbiljnost.

Gost iz Vatikana zahvalio je patrijarhu na prijemu i vremenu, uz jasnu poruku da dijalog i diplomatski kanali imaju smisla samo ako vode miru i stabilnosti. Ta rečenica, izgovorena bez velikih gestova, otvorila je prostor za ono što je usledilo: iskreno i teško svedočanstvo o Kosovu i Metohiji.

Kada se patrijarhu zabrani put u sopstvenu duhovnu prestonicu

Patrijarh Porfirije izložio je stvarno stanje u kome žive srpski narod i Srpska pravoslavna crkva, pod stalnim pritiscima i u atmosferi nesigurnosti. Posebno je naglasio činjenicu koja prevazilazi lični problem i postaje simbol šireg bezakonja: njemu je u više navrata zabranjen odlazak na Kosovo i Metohiju, iako se tamo nalazi Pećka Patrijaršija – istorijsko sedište srpskih patrijaraha i jedno od ključnih mesta duhovnog pamćenja srpskog naroda.

Zabrana kretanja poglavaru Crkve nije samo administrativna mera. Ona predstavlja grubo kršenje osnovnog ljudskog prava koje stoji kao preduslov svih drugih sloboda i koje je zaštićeno međunarodnim pravnim aktima. Kada se takvo pravo uskrati patrijarhu, poruka je jasna: problem nije u jednom čoveku, već u samoj ideji da neko ima pravo da bude tamo gde mu je koren.

Borba za svetinje više nije pitanje politike, već pitanje istine

U razgovoru je otvorena i tema pokušaja prekrajanja istorijskih činjenica i prisvajanja srpske pravoslavne duhovne i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Tu se više ne vodi spor oko tumačenja, već borba oko identiteta: kome pripadaju svetinje i da li se prošlost može precrtavati kao da je reč o mapi na papiru.

Ovaj susret nije doneo saopštenje o velikim preokretima. Ali je pokazao nešto važnije: da Srpska pravoslavna crkva ne odustaje od istine, čak ni onda kada je istinu lakše prećutati. A to, u dugom hodu istorije, često znači više nego bilo koji potpis na papiru.

Predsednika Odeljenja za fizičku kulturu i sport Eparhije armavirske Ruske pravoslavne crkve pokreću zajednički turniri, digitalne igre i projekti koji spajaju crkve i mlade, dok filozofija vere postaje most između naroda.

Posle trijumfa u Beogradskoj areni i osvajanja titule prvaka Evrope, reprezentativci Srbije posetili su patrijarha srpskog Porfirija – u susretu koji nije bio o golovima, već o onome što pobeda nosi sa sobom i kada aplauzi utihnu.

Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.

Dok su zvona pozivala na prazničnu radost, nevidljiva ruka je pokušala da preseče vezu između Crkve i vernog naroda: organizovana akcija na mreži otvorila je pitanje ko bira upravo svetinje kao metu i zašto.