AKO ŽELIŠ DA IZBEGNEŠ SVE NEVOLJE – NAUČI SAMO OVE DVE STVARI: Starac Justin Parvu otkriva zbog koje greške molitve ostaju neuslišene

Prva aaborna poslanica Svetog apostola Petra, začalo 62 (4,12-19; 5,1-5)

12. Ljubljeni, ne čudite se ognju koji vam biva radi kušanja vašeg, kao da vam se nešto neobično događa,13. nego se radujte što učestvujete u stradanjima Hristovim, da biste se i u otkrivenju slave njegove radovali i veselili.14. Ako vas ruže za Ime Hristovo, blaženi ste, jer Duh Božiji, Duh slave i sile počiva na vama; oni, dakle, hule na njega, a vi ga proslavljate.

15. Samo da niko od vas ne postrada kao ubica ili lopov ili zločinac, ili kao onaj koji se meša u tuđe poslove.16. No ako li kao hrišćanin, neka se ne stidi, već neka slavi Boga zbog tog udela.17. Jer je vreme da počne sud od doma Božijeg; ako li prvo počne od nas, kakav li će tek biti kraj onima što se protive jevanđelju Božijem?18. I ako se pravednik jedva spasava, bezbožnik i grešnik gde će se javiti?19. Zato i oni koji stradaju po volji Božijoj, neka njemu kao vernome Sazdatelju, povere duše svoje u dobročinstvu.

1. Prezvitere koji su među vama molim, ja koji sam saprezviter i svedok Hristovih stradanja, i zajedničar u slavi koja će se otkriti:2. „Čuvajte stado Božije, koje vam je povereno, i nadgledajte ga, ne prinudno, nego dobrovoljno, i po Bogu, ne zbog nečasnog dobitka, nego od srca;3. Niti kao da gospodarite nasedstvom Božijim; nego budite ugled stadu;4. I kad se javi Arhipastir, primićete venac slave koji ne vene.5. Tako i vi mlađi pokoravajte se starešinama, a svi, pokoravajući se jedni drugima, prigrlite smirenoumlje, jer se Bog gordima protivi a smirenima daje blagodat.”

Jevanđelje po Marku, začalo 57. (12,38-44)

38. I govoraše im u nauci svojoj: „Čuvajte se književnika koji vole da idu u dugačkim haljinama, i da ih pozdravljaju na ulicama,39. i žele prva mesta po sinagogama, i začelja na gozbama.40. Ovi što jedu kuće udovičke, i lažno se mole dugo, biće još većma osuđeni.”41. I sede Isus prema hramovnoj blagajni i gledaše kako narod meće novce u nju. I mnogi bogati metahu mnogo.

42. I došavši jedna siromašna udovica metnu dve lepte, koje čine jedan kodrant.43. I dozvavši učenike svoje reče im: „Zaista vam kažem: ‘Ova siromašna udovica metnu više od svih koji meću u hramovnu blagajnu.44. Jer svi metnuše od suviška svog; a ona od sirotinje svoje metnu sve što imaše, svu imovinu svoju.'“

U kratkoj, ali nemilosrdno preciznoj pouci, veliki duhovnik pokazuje kako čovek, bežeći od blagodarnosti, sam sebi zatvara vrata smisla – i zašto se Bogu najčešće vraćamo tek kada nas život pritisne do kraja.

Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.

U kratkoj poruci prvog srpskog arhiepiskopa krije se odgovor na nemir, svađe i sitne pobede koje nas troše – pouka koja ne traži da budemo jači od drugih, već da pobedimo sebe.

Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.