Postoji tišina koja spolja nije očigledna, ali u čoveku odjekuje snažno. Nije to tišina mira, već praznina u kojoj se misli sudaraju, a volja slabi. Mnogi danas žive upravo u toj vrsti unutrašnje buke: umorni, rasejani, bez jasnog oslonca, sa osećajem da im nešto izmiče iz ruku, iako ne znaju tačno šta. Traže brze odgovore, lake izlaze, kratke utehe. A onda se, gotovo neprimetno, izgubi najvažnije – svakodnevna briga o sopstvenoj duši. Rešenje tog problema, govorio je arhimandrit Jovan Jelenkov, ne nalazi se u spektakularnim potezima, već u tihom, upornom vraćanju osnovama.
Jedna glava Jevanđelja dnevno – mala rutina, velika snaga
U jednoj od svojih beseda, počivši arhimandrit Jovan Jelenkov je to rekao jednostavno i bez suvišnih ukrasa:
– Pomenuo bih i obavezu svakodnevnog čitanja Jevanđelja: svaki dan treba čitati bar po jednu glavu. Jer, kako kaže Sveti Luka Krimski: „Jevanđelje ne samo da izgoni, nego i sprečava da zla sila uđe u dušu.“ Svakako da treba dodati tome i Psaltir, čije čitanje potpuno oslobađa dušu od zle sile. Zatim, molitve zaklinjanja, koje po rečima Svetog Amvrosija Optinskog svaki sveštenik treba da čita kada mu dođe posednuta osoba: zli dusi ne podnose zaklinjanje, jer, jednostavno, oni se tim molitvama naprosto uznemiravaju, i napuštaju duše, one koje su posednute.
U ovim rečima ima nečega što danas često nedostaje – jasno postavljenog reda. Arhimandrit Jovan ne nudi „metodu“, ne obećava trenutno olakšanje i ne podilazi nestrpljenju. On govori o navici i svakodnevnom naporu koji ne izgleda velik, ali menja unutrašnju geografiju čoveka.
Psaltir i molitva kao nevidljivi štit
Jedna glava Jevanđelja dnevno. Psaltir kao disanje duše. Molitva kao štit koji se ne vidi, ali se po njegovom odsustvu odmah prepoznaje da nešto nije u redu. U pravoslavnom iskustvu, upravo takvi tihi rituali štite čoveka od onoga što ga iznutra razdire.
Čitanje Jevanđelja za 33. sredu po Duhovima
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, zaĉalo 231 (5,25-33)
1. Muževi, volite svoje žene kao što i Hristos zavole Crkvu i sebe preda za nju, 26. da je osveti, očistivši je krštenjem u vodi rečju, 27. da je stavi preda se, slavnu Crkvu, koja nema mrlje ni bore, ili što tome slično, nego da bude sveta i neporočna. 28. Tako su dužni i muževi da vole svoje žene kao svoja tela; jer koji voli svoju ženu, samoga sebe voli.
29. Jer niko nikad ne omrznu na svoje telo, nego ga hrani i neguje, kao i Gospod Crkvu. 30. Jer smo udovi tela njegova, od mesa njegova, i od kostiju njegovih. 31. Toga radi ostaviće čovek oca svoga i mater i prilepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. 32. Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu i o Crkvi. 33. Tako i vi svaki da voli onako svoju ženu kao i sebe samoga; a žena da se boji svoga muža.
Jevanđelje po Luki, zaĉalo 12 (4,1-15)
Isus pak pun Duha Svetoga vrati se sa Jordana i bi odveden Duhom u pustinju. 2. Četrdeset dana kuša ga đavo, i ne jede ništa u te dane; i kad se oni navršiše, onda ogladne. 3. I reče mu đavo: „Ako si Sin Božiji, reci ovome kamenu da postane hleb.“ 4. I odgovori mu Isus govoreći: „Pisano je: Ne živi čovek samo o hlebu, nego o svakoj reči Božijoj.“
5. I izvede ga đavo na goru visoku i pokaža mu sva carstva ovoga sveta za tren oka. 6. I reče mu đavo: „Tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i kome hoću dajem je. 7. Ti, dakle, ako se pokloniš preda mnom, biće sva tvoja.“ 8. I odgovarajući Isus reče mu: „Idi od mene, Satano, jer je pisano: ‘Gospodu Bogu svom klanjaj se, i njemu jedinom služi’.“ 9. I odvede ga u Jerusalim i postavi ga na krilo hrama, i reče mu: „Ako si Sin Božiji, skoči odavde dole.
10. Jer je pisano da će anđelima svojim zapovediti za tebe da te sačuvaju, 11. i uzeće te na ruke da se ne spotakneš o kamen nogom svojom.“ 12. I odgovarajući Isus reče mu: „Kazano je: Ne kušaj Gospoda Boga svog.“ 13. I kada završi đavo sve kušanje, otide od njega za neko vreme. 14. I vrati se Isus u sili Duha u Galileju; i otide glas o njemu po svoj okolini. 15. I on učaše po sinagogama njihovim, i svi ga hvaljahu.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Učenik i duhovno čedo Svetog Siluana Atonskog objasnio je da patnja nije kazna, već oganj koji čisti, oblikuje i vodi ka istinskoj unutrašnjoj snazi.
Pouka Svetog Filareta Moskovskog koja otvara put ka unutrašnjem miru, ljubavi i duhovnoj snazi.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
POGLEDAJTE JOŠ:
HOROSKOP ZA 21. JANUAR: Bikovi, novac koji vam je nedostajao za nove investicije više neće biti problem!
IZ CRKVENE KASE NESTALO 75.000 DOLARA – NIKO NE ZNA GDE SU: Vernici Srpske pravoslavne crkve nedeljama protestuju i zahtevaju istragu
KAKO VAS NIJE SRAMOTA DA NIJEDNOM NE KAŽETE BRAVO ZA DRŽAVU? Vučić: Stotinu dana bez nafte, nijednu kanticu na ulici niste videli!