Od princeze iz bajke do žene na udaru glasina
Praunuka britanske kraljice Viktorije i ruskog cara Aleksandra Drugog rođenjem je dobila sve što je od prirode i Tvorca mogla da dobije: lepotu, inteligenciju, plemenitost, dobrotu, šarm i harizmu. Uprkos tome, možda baš i zahvaljujući tome, princeza je od najranijih dana mladosti bila na meti senzacija i raznih glasina.
Još dok je boravila u Beogradu, mnoge provodadžijke su joj među Srbima tražile prikladnog supružnika, premda se i tada pričalo da je verenica italijanskog prestolonaslednika ili da se već tajno venčala s bugarskim carem. Ništa od toga nije bilo tačno, što je i sama kraljica Marija, njena sestra, morala da demantuje. Izvesno je, međutim, da će se dve godine kasnije veriti za jednog nemačkog grofa, ali do venčanja nije došlo jer se ispostavilo da je mladi plemić znatno više zainteresovan za mladiće nego za devojke.
Brak koji je doneo titule, ali ne i sreću
Ipak, već naredne, 1931, Ileana se udala za nadvojvodu Antoana od Austrije, pripadnika kuće Habzburg-Lotaringen. Uprkos činjenici da su imali šestoro dece, brak je bio daleko od idealnog i obeležen je mnoštvom finansijskih nevolja, emotivnom hladnoćom i stalnim političkim pritiscima. Naposletku, došlo je i do razvoda, što je za to vreme, među aristokratijom, smatrano nedopustivim i skandaloznim. Zapravo, bio je to prvi otvoreni raskid rumunske princeze s krutim pravilima sveta iz kojeg je potekla.
Princeza pod granatama
Ileana je imala svega 30 godina kada je započela najveća klanica u dotadašnjoj istoriji – Drugi svetski rat, doba u kojem je svako pokazao ko je i kakav je. I dok su mnogi članovi evropskih elita tražili zaklon u neutralnosti ili kompromisu, ona je u Rumuniji osnovala bolnicu za ranjenike i lično u njoj radila kao medicinska sestra.
Pod granatama i u stalnoj oskudici, princeza je previjala rane običnim vojnicima, često bez ikakvog obzira prema sopstvenom poreklu ili bezbednosti. Taj period učinio ju je izuzetno popularnom u narodu, ali i sumnjivom u očima novih vlasti.
Izgnanstvo, gubitak svega i put ka monaškom zavetu
Dolazak komunista na vlast u Rumuniji, 1947, označio je kraj monarhije i početak princezinog progona. Zajedno s porodicom prinuđena je da napusti zemlju i ostavi za sobom celokupnu imovinu, uspomene i svojevrsni identitet koji je bio neraskidivo vezan za otadžbinu. Kratko je živela u Austriji i Švajcarskoj, potom i u Argentini, da bi se naposletku skrasila u Sjedinjenim Američkim Državama, zemlji koja joj je pružila utočište, a da joj, pritom, ništa nije dugovala.
U zrelom dobu, nakon raspada braka, gubitka trudne ćerke i zeta, i drugih porodičnih nedaća, život joj se u potpunosti promenio. Godine 1967. primila je monaški postrig u pravoslavnoj crkvi dobivši ime Aleksandra. Kao monahinja, osnovala je prvi pravoslavni ženski manastir u Sjedinjenim Državama, Manastir Preobraženja u Pensilvaniji, u kome je, kao igumanija, provela poslednje decenije života.
Veza sa Srpskom pravoslavnom crkvom u godinama emigracije
„Kroz najveće životne brodolome i iskušenja prošla sam uz pomoć vere, crkve i duhovnika Srpske pravoslavne crkve“, izjavila je prilikom svog prvog i poslednjeg dolaska u Rumuniju, 1990, samo nekoliko meseci uoči smrti. „U Americi smo delili istu sudbinu, usud duhovnih i političkih prognanika, ali lišeni bilo kakvog vida državne kontrole.“
Vezu sa Srpskom pravoslavnom crkvom Ileana je uspostavila tek u emigraciji. Nakon pada rumunske monarhije i dolaska komunista na vlast, i ona je, poput velikog broja srpskih arhijereja i monaha, postala izgnanik. Svedočenje savremenika i prepiska iz tog perioda ukazuje da je rumunska princeza redovno učestvovala u bogosluženjima u našim hramovima, da je održavala duhovne razgovore s našim monaštvom, da je bila veoma bliska s episkopom Dionisijem, te da je SPC doživljavala kao slobodnu pravoslavnu crkvu, za razliku od rumunske, koja je i dalje bila pod strogim nadzorom državnog aparata.
Iako nikada formalno nije prešla u jurisdikciju naše crkve niti je manastir koji je osnovala u Americi bio deo SPC, veze mlađe sestre kraljice Marije sa Srbijom i njenom crkvom su bile i ostale jake, duboke i dosledne. Možda još od prvog dolaska u Beograd i doba kada je život izgledao mnogo lepši i ružičastiji nego što zaista jeste.
Od slovenske reči „ljubav“ u srcu rumunskog jezika, do ćiriličnih tragova u manastirima Vlaške — fascinantna priča o vekovima duhovne, jezičke i kulturne bliskosti koje današnje elite često previđaju ili brišu.
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
Proroštvo Svetog Save Storozhevskog povezalo je cara Francuske i pravoslavnu monahinju iz manastira kraj Pariza, a ova neverovatna priča o ljubavi, veri i zaboravljenoj plemenitosti nadilazi vekove.
Jelena Georgijevna, izdanak velikih dinastija, ostavila je plemićke titule i raskošne palate da bi pronašla unutrašnji mir, pokorivši se Božjoj volji kroz nevolje, porodične tragedije i neugaslu duhovnu žeđ u dalekoj zemlji.
Majka je više puta pokušala da je vrati porodici, poslednji put 2010. godine, pod izgovorom bolesti, ali njena ćerka nije odustajala od svoje namere.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
POGLEDAJTE JOŠ:
Kurs evra u Srbiji 29. januara: Evo kolika je promena!
Bez vode danas na Novom Beogradu: Ovi blokovi ostaju suvi do 22 sata
GSP na ulicama Beograda po redovnom redu vožnje, saobraćaj se odvija bez problema