OVO NE BISMO SMELI DA RADIMO, ČAK I KADA IMA POTREBE – JER TAKO SEBI ŠTETIMO: Sveti Filaret ukazuje na veliku grešku koju danas mnogi prave

Često zaboravljamo koliko brzo donosimo presude o drugima. Kritike i osuđivanja postali su gotovo neizbežan deo međuljudskih odnosa, a posledice toga osećamo i na ličnom, i na duhovnom planu. Sveti Filaret Moskovski nudi jednostavno, a duboko rešenje: promenite način na koji posmatrate bližnje i počnite od sebe.

Zašto osuđivanje uništava duhovnu snagu

– Ne sudite, da vam se ne sudi, pa makar vam se i činilo da imate razloga za osudu, zato što onaj ko je blizak svome Gospodu može da stoji, ili da pada. Još je gore ako sudite kao zlonamerni sudija. Mislite da ljudi pričaju besmislice, a oni govore o onome što je duši na korist i o tome kako da se čini dobro – govorio je Sveti Filaret Moskovski pozivajući se na Sveto pismo, a zatim je dodao:

– Kada osuđujemo svoje bližnje, mi sami sebi nanosimo veliku štetu. Ovome se treba čuvati i iskupljivati se tako što ćemo osuđivati i kritikovati sebe i moliti se da Bog bude milostiv i onima koje smo osudili, i nama koji smo ih osudili. Trudite se da srce i namere bližnjih tumačite pozitivno, a ne negativno; u tom slučaju ćete ređe pogrešiti, a vašem bližnjem će biti lakše da se popravi.

Milost i razumevanje kao put ka miru

Sveti Filaret nas podseća da je osuđivanje bližnjeg zapravo ogledalo našeg duha. Svaki pokušaj da drugome pripišemo loše namere nosi u sebi rizik da izgubimo sopstvenu duhovnu snagu. Pravoslavlje nas uči da je put ka spasenju prožet ljubavlju, strpljenjem i samoprovjerom. Kada odlučimo da tumačimo dela bližnjih u pozitivnom svetlu i pre svega kritikujemo sebe, otvaramo prostor za mir, kako u sopstvenom srcu, tako i u zajednici.

Pouka Svetog Filareta nije samo moralni savet – ona je praktična metoda za život u skladu sa Evanđeljem. Ona poziva svakog vernika da svakodnevno bira milost umesto osude, i na taj način gradi svet u kojem su saosećanje i praštanje jači od brzih presuda.

Čitanje Jevanđelja za 32. petak po Duhovima

Victor Ciobanu/Shutterstock

 

Prva Saborna Poslanica Svetog apostola Petra, začalo 58 (1,1-2; 10-12; 2,6-10)

1. Petar, apostol Isusa Hrista, izabranima koji stranstvuju u rasijanju po Pontu, Galatiji, Kapadokiji, Aziji i Vitiniji: 2. po predznanju Boga Oca, osvećenjem Duha za poslušanje i kropljenje krvlju Isusa Hrista: blagodat i mir da vam se umnoži.

Nije nađeno poglavlje (p1): 60, 1,1-2; 10-12; 2,6-10

Jevanđelje po Marku, začalo 53. (12,1-12)

1. I poče im govoriti u pričama: „Posadi čovek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i sagradi kulu, i dade ga vinogradarima, pa otide. 2. I kada dođe vreme, posla vinogradarima slugu da primi od vinogradara roda vinogradskoga. 3. A oni ga uhvatiše, izbiše i poslaše praznih ruku. 4. I opet im posla drugog slugu; i onoga napadoše kamenjem, i razbiše mu glavu, i poslaše ga osramoćena.

5. I opet posla drugog, i njega ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše a druge pobiše. 6. A on imaše još jedinoga sina svoga, voljenoga, pa im najzad posla i njega, govoreći: ‘Postideće se sina mojega. 7. A vinogradari oni rekoše među sobom: ‘Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, i naše će biti nasledstvo.’ 8. I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda.“ 9. Šta će, dakle, učiniti gospodar vinograda? Doći će i pogubiće vinogradare, i daće vinograd drugima.

10. Zar niste čitali u Pismu ovo: ‘Kamen koji odbaciše zidari, on postade glava od ugla;’ 11. To bi od Gospoda i divno je u očima našim. 12. I tražahu da ga uhvate, ali se pobojaše naroda; jer razumeše da za njih govori priču; i ostavivši ga otidoše.

 

Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.

U pouci sveca krije se oštra i neprijatno snažna opomena: vera nije privatni zaklon, već obaveza koja se prepoznaje upravo onda kada je najteže stati i reći – ovo me se tiče.

Reči starca otkrivaju zašto jedno jedino ime na spisku može imati veću težinu od hleba, odeće i svake druge pomoći.

Pouka oca Gervasija Agiorita razotkriva kako navika da volimo svoju prljavštinu koči život koji Bog zamislio za nas.

Učenik i duhovno čedo Svetog Siluana Atonskog objasnio je da patnja nije kazna, već oganj koji čisti, oblikuje i vodi ka istinskoj unutrašnjoj snazi.

Dok svi traže brze rešenja, jedan od najuglednijih staraca Ruske crkve 20. veka otkriva jednostavan, ali moćan put: zaboravite sebe, plačite zbog grehova, otvorite srce Božjoj volji – i otkrijte unutrašnji mir koji menja sve.