ZAŠTO NEKI LJUDI KOJI ČESTO IDU U CRKVU I MOLE SE – NE OSEĆAJU BLAGODAT BOŽJU: Starac Pajsije objašnjava u čemu greše i šta bi trebalo da urade

U svakodnevnom životu pravoslavnog vernika često se javlja dilema: zašto neki ljudi, iako redovno učestvuju u liturgijama, ispovedaju se i pričešćuju, ne osećaju prisustvo Božije milosti u svom srcu, dok drugi, koji to čine ređe, zrače mirom i dobrotom? Odgovor na ovo pitanje nudi pouka starca Pajsija Svetogorca, koja otvara pogled na suštinu duhovnog života.

Smirenje je put ka istinskoj prisutnosti Boga

– Dešava se da neko ko ne ide često u crkvu, poseduje smirenje i dobrotu, i zato Bog pronalazi u njemu mesto za Sebe i obitava u njemu. Kada bi ti ljudi učestvovali u svetotajinskom životu Crkve, veoma bi napredovali u svom duhovnom životu – istakao je starac Pajsije u jednoj od svojih pouka, a potom je dao i objašnjenje:

 – Drugi idu u crkvu, ispovedaju se, pričešćuju se, rade sve što je potrebno, a ipak Bog ne pronalazi mesto za Sebe da obitava u njima, jer im nedostaje smirenje, dobrota i istinsko pokajanje. Da bi se postiglo potrebno stanje, samo ispovest duhovnom ocu nije dovoljna. Mora postojati i pokajanje. I svaka molitva mora početi ispovešću Bogu. Naravno, to nije stalno kukanje: „Ja sam ovo, ja sam ono, ja sam najgori!“, a zatim nastavljanje sa svojom starom pesmom. Ovo nije patnja zbog greha. Patnjom zbog greha čovek postaje barem malo bolji – zaključio je starac Pajsije Svetogorac podsećajući nas da je duhovni život više od spoljašnjeg poštovanja crkvenih obreda.

Pokajanje kao svakodnevni put

Prava ispovest je više od izgovorenih reči pred duhovnikom – ona je proces otvaranja srca Bogu, priznanja sopstvenih slabosti i istinske želje za promenom. Samo kroz takvu patnju i iskreno pokajanje dolazi do unutrašnje preobrazbe. Pouka starca Pajsija Svetogorca otkriva suštinu pravoslavlja: put ka Bogu ne meri se brojem liturgija ili spiska obreda, već dubinom smirenja, snagom dobra i autentičnim pokajanjem. U srcima onih koji te vrednosti neguju, Božija prisutnost pronalazi svoj dom i pretvara običan život u mesto susreta sa svetlošću.

Pouka ovog svetitelja našeg vremena pokazuje da roditeljska briga, vođena verom, može da posadi seme dobrih pomisli koje oblikuje život najmlađih.

Mitropolit limasolski objašnjava kako pažljivo slušanje, a ne brze reči, donosi mir u duši i popravlja veze sa ljudima oko nas.

Pouka svetogorskog starca nas uči kako vrlinama i odgovornošću možemo preokrenuti pad u put ka unutrašnjem oslobođenju i veri koja jača.

Dok mnogi zaboravljaju koliko njihove reči oblikuju svet oko njih, starac pokazuje kako molitva i čistota misli čuvaju unutrašnji mir i otvaraju put ka blagoslovu.