VERSKI KALENDAR ZA SREDU 14. JANUAR

Pravoslavni, gregorijanski (novi) kalendar: 14. januar 2026.

Pravoslavni, julijanski (stari) kalendar – SPC: 1. januar 2026. 

Katolički, gregorijanski kalendar: 14. januar 2026.

Judaizam (jevrejski kalendar): 25. tevet 5786. godine.

Islam (hidžretski kalendar): 25. radžab 1447. AH.

Pravoslavlje

Pomesne crkve koje koriste stari (julijanski) kalendar, među kojima je i Srpska pravoslavna crkva, danas obeležavaju:

• Obrezanje Gospoda Isusa Hrista

• Svetog Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarije kapadokijske

Prema tipiku Srpske pravoslavne crkve, 14. januar 2026. je dan kada se nastavlja božićno svetkovanje kroz poseban praznik Obrezanja i spomena Svetog Vasilija Velikog, pa nije propisan post.

Pomesne crkve koje koriste novi (gregorijanski) kalendar, među kojima je i Carigradska patrijaršija, danas liturgijski obeležavaju:

• Svetog Savu, prvog arhiepiskopa srpskog

• Svetog Joanikija Tarnovskog, mitropolita

• Svetog Akacija, episkopa tverskog

• Svetog Meletija (Jakimova), episkopa rjazańskog 

Katoličanstvo

Vernici Rimokatoličke crkve 14. januara 2026. obeležavaju Svetog Feliksa iz Nole, među ostalim svecima koji se pominju na taj dan u katoličkim martirologijima, a imendan proslavljaju Feliks, Srećko i Rajko.

Judaizam

Prema jevrejskom kalendaru, 14. januar 2026. odgovara 25. tevetu 5786. godine. Na ovaj dan nema velikih jevrejskih praznika; vernici su usmereni na redovne molitve i čitanje Tore prema sedmičnom ciklusu.

Islam

Po hidžretskom kalendaru, 14. januar 2026. odgovara otprilike 25. radžabu 1447. AH. U većini islamskih zajednica danas ne postoji univerzalno priznat veliki verski praznik; muslimani se posvećuju dnevnim molitvama i učenju Kurana.

Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.

Zašto Mali Božić nije isto što i pravoslavna Nova godina, šta znače badnjaci, koji se ponovo pale, kako je Hristos dobio ime i zbog čega je Crkva još u prvom veku donela odluku koja je zauvek promenila život hrišćana, otkriva jerej Slavko Lalović.

Na dan kada Crkva slavi praznik Obrezanja Hristovog i Svetog Vasilija Velikog, na Svetoj Gori se mesi poseban slatki hleb sa novčićem.

Dok građani jedva čekaju 1. januar, crkva čuva liturgijsku i „staru“ Novu godinu, a posebni molebani i običaji pokazuju kako se vere i porodične tradicije prepliću u svakodnevnom životu vernika.

Ovi praznici se prepliću sa običajima stvarajući jedinstven praznični dan pun vere, porodične topline i tradicije.

Pravoslavni vernici ne slave samo početak nove kalendarske godine, već koračaju u nju kroz zahvalnost Bogu, duhovno preispitivanje i poštovanje tradicije koja spaja prošlost i sadašnjost.