Nakon što su reči bivšeg poglavara Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, Mustafe Cerića, o „obnovi Bosanske pravoslavne crkve“ odjeknule širom regiona, među prvima su oštro reagovali vladike Srpske pravoslavne crkve – episkop bihaćko-petrovački Sergije i mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije. Ubrzo potom svoj glas je podigao i protojerej-stavrofor prof. dr Darko Đogo, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Svetog Vasilija Ostroškog u Foči.
Njegove reči nose težinu ne samo trenutne polemike, već i šireg pogleda na odnose, pamćenje i način na koji se prošlost tumači i prepravlja.
Ko zapravo govori i zašto baš sada?
– Mustafa Cerić nikada nije bio značajno ime ni islamskih nauka, bio je tu i tamo, u zapadnom i arapskom svetu, taman toliko koliko da nauči manire oba sveta i kako da predstavi stvar Muslimana u Jugoslaviji i tu i tamo – istakao je otac Darko na početku, a potom dodao:
– Islamskim naukama se još malo i bavio do kraja osamdesetih, a onda se sasvim predao aktivizmu, i to prvenstveno političkom (što, uostalom, u islamu i nije tako retko: razlika između vere, društva i politike uslovna je tamo i vrlo prozirna). To što mu s vremena na vreme – a o Božiću i Svetom Stefanu naročito – padnu na pamet pojedine ideje koje bi bile humoristične da ne podsećaju na NDH – to je stvar jednog posebnog osećanja koji naše Muslimane, bar one poput Cerića, ne napušta ni danas i kao da svedoči o zaostacima hrišćanskog, naročito pravoslavnog kalendara u Cerićevim venama: počesto je bivalo da o Božiću i Svetom Stefanu započne neki vojni napad ili pokolj (setimo se samo Kravice!), kao da sve nekadašnje svetinje i danas žuljaju one koji su ih napustili – kaže otac Darko i dodaje:
– Nepogrešivo se javljaju o Nikoljdanima, Mitrovdanima i Božićima, ali sa obrnutim porivom – ne da slave i raduju se, već da zatamne i unište. Koliko se dobri ljudi sete da čestitaju praznik i pokažu da nije samo mržnja ono što postoji među ljudima i narodima, toliko se neljudi jave sa svojim destruktivnim fantazmagorijama, poput Cerića.
Zašto se provokacije uvek javljaju baš o praznicima?
Otac Darko ne osporava samo težinu Cerićevih reči, već pokušava da pokaže obrazac u kojem se određene provokacije javljaju baš u dane koji za pravoslavne imaju posebnu simboličku vrednost. Njegova poenta nije u ličnoj polemici, već u ukazivanju na ponavljanje istih gestova i poruka, koje, po njegovom tumačenju, više govore o unutrašnjem nemiru nego o stvarnoj brizi za dijalog ili istoriju.
„Krštena Srbija“ i spor oko pamćenja
– Cerićevo javljanje nema nikakvu težinu na praktičnom planu, jer od kada se prvi put pominje ime Bosona/Bosna, ono se pominje kao deo „krštene Srbije“, tj. jedan od srpskih zavičaja, drag nam i neotuđiv od celine srpske Otadžbine. Ovo javljanje samo služi da prikrije ono što vidimo i znamo – da naš muslimanski svet u procesu etnogeneze traži svoje ime i identitet (Bošnjaci? Bosanci? Muslimani? Koja je veza sa Turskom?), stisnut između hiljada fantazija koje najsmešnije dođu na videlo kada, obučeni u janjičare, proslavljaju pad srpske kraljevine Bosne i grada Jajca, paralelno tvrdeći da su naslednici te kraljevine čiji su se svi kraljevi odreda zvali, poput „praroditelja im gospode srpske“ – Stefan. Pa ako već neće sa nama da slave nemanjićkog i kotromanićkog zaštitnika Svetog Stefana, neka se dobre komšije najpre pozabave sobom i slože svoje identitetsko kazivanje u jednu smislenu i istorijski dokazivu celinu. Zasad to još nisu uspeli.
Da li je „obnova“ samo drugo ime za prepakivanje prošlosti?
Otac Darko smatra da se iza ideje o „obnovi“ ne krije realan crkveni ili istorijski projekat, već potreba da se sopstvene nedoumice prekriju spoljašnjim provokacijama. Umesto razgovora o zajedničkom nasleđu, dobijamo, kako on vidi, pokušaj da se prošlost presloži po trenutnoj potrebi.
Kad provokacija postane povod da se istorija ponovo čita
– Zahvaljujem se Mustafi Ceriću jer, zaista, mi Srbi isuviše mnogo i često propuštamo da se bavimo i tom srpskom Kraljevinom, spisima i nasleđem još od srednjeg veka, kroz osmanski period do danas. Svaki put kada Cerić i ostali sarajevski zlobnici smisle neku intrigu, mi se trgnemo i više pozabavimo onim zapuštenim i zaboravljenim. No, Bogu hvala, o istoriji Srpske Crkve na prostoru Huma i Bosne sve više se piše i razbijaju se laži koje je smislila austrougarska propaganda ne bi li muslimansko stanovništvo, traumatizovano oslobođenjem od Turske, pridobila za sebe (v. T. Kraljačić: Kalajev režim u BiH, više izdanja) – istakao je otac Darko Đogo u reakciji objavljenoj na njegovom Telegram kanalu.
Provokacija, kaže otac Darko, ponekad deluje kao podsetnik da se sopstvena zapostavljena baština mora iznova čitati, istraživati i tumačiti. Umesto povlačenja, on u tome vidi razlog da se još ozbiljnije govori o istoriji Crkve i naroda na prostoru Huma i Bosne.
– A što se tiče Crkve, neka se ne brine bivši reis i neuspešni političar. Srpska svetosavska Crkva od veka je u Bosni svoja na svome, tu je da svedoči istinsku veru Hristovu i vrata su joj otvorena svima koji žele da se vrate veri predaka svojih.
Završnica njegove poruke izlazi iz okvira dnevne polemike i vraća se na osnovnu tvrdnju: Crkva, po njegovom shvatanju, ne zavisi od političkih projekata ni od medijskih izjava. Ona postoji kao svedok kontinuiteta i kao otvorena vrata za one koji u tom kontinuitetu žele da pronađu svoje mesto. U tom smislu, čitava reakcija oca Darka Đoga nije samo odgovor Mustafi Ceriću, već i podsećanje da se pitanja vere i istorije ne rešavaju sloganima, već strpljivim pamćenjem i odgovornošću prema nasleđu.
BONUS VIDEO
Reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o praštanju, mržnji, narodu i Božiću pretvorile su svečanu akademiju u Banjaluci u trenutak ozbiljnog preispitivanja i retko viđene sabranosti.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
POGLEDAJTE JOŠ:
EVO KAKO MOŽETE ČUVATI DECU I KAD NISTE UZ NJIH: Jedna rečenica patrijarha Pavla otkriva kako najmlađi uvek mogu biti zaštićeni
DANAS JE CRVENO SLOVO I VELIKI DAN ZA PRAVOSLAVLJE: Slavimo Obrezanje Gospodnje, Svetog Vasilija Velikog i Novu godinu po starom kalendaru
SINIŠA MALI KAKVOG NIKADA NISTE VIDELI! Zasvirao legendarnu pesmu, pa mu se pridružili Breskvica, Amidžić i Lidija Vukićević! (FOTO)