U tim rečima patrijarh nije govorio samo o događaju, već o smislu samog okupljanja. Podsetio je da proslava nije puka tradicija, već čin vere, svedočanstvo da zajednica postoji zato što je okupljena oko imena Hristovog. Posebno je naglasio da se Sveti Stefan ne slavi samo kao istorijska ličnost, već kao znak poverenja u Božju ljubav i potvrda da, i onda kada se osećamo mali i slabi, nismo sami.
Sveti Stefan i pobeda koja ne liči na pobede ovog sveta
Zatim je patrijarh govorio o samom prazniku i o Svetom arhiđakonu i prvomučeniku Stefanu:
– Danas slavimo Svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana, slavimo njegovu veru, nadu i ljubav prema Bogu i bližnjima… znamo ne samo da nismo izgubljeni, nego smo već sada i ovde pobednici… Jer u času kada su nepravedni sud izrekli i objavili njemu smrtnu kaznu, Svetom Stefanu se otvaraju nebesa… i zna da njegova žrtva nije uzaludna i da poslednja reč uvek pripada Bogu.
Ovde je patrijarh otvorio jednu od ključnih poruka svoje besede: da hrišćanska pobeda ne liči na pobede ovog sveta. Ona se ne meri snagom, već vernošću. Stefanova smrt, po tom razumevanju, nije poraz, već potvrda da istina ne može biti ubijena i da nepravda nikada nema poslednju reč.
„Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“
U nastavku je posebno snažno govorio o Stefanovom odgovoru na mržnju:
– Stoga, imajući poverenje u ljubav Božju, svetitelj Božji na klevete, laži i krajnju nepravdu nije odgovorio mržnjom… nego, naprotiv, uveren da će pravda na posletku trijumfovati, on sa najdubljim mirom prašta onima koji ga ubijaju… Gospode, ne uračunaj im greh ovaj… Eto nam u liku Svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana izobraženog Jevanđelja na delu.
Time je patrijarh jasno postavio merilo: hrišćanski odgovor na zlo nije osveta, već praštanje; nije kamen, već molitva. U tom liku Svetog Stefana, kako je rekao, vidi se Jevanđelje koje nije ispisano rečima, nego životom.
Grad koji je rušen, ali nikada nije ostao bez vere
Iz lika svetitelja patrijarh je zatim prešao na narod i grad:
– I kada danas gledamo u Svetog Stefana, ne možemo da ne pogledamo u sebe i u ovaj grad… Znamo i da je Banja Luka grad koji je mnogo trpeo i pretrpeo… Ovde su rušeni hramovi, ali vera nije nestala… Zato je Banja Luka grad koji traje i postojano i nepokolebivo stoji.
U tim rečima sabrano je iskustvo čitavog jednog prostora: stradanje koje nije uništilo dostojanstvo i bol koji nije ubio nadu. Patrijarh nije idealizovao prošlost, ali je jasno rekao da ono što je preživelo — vera i strpljenje — ima veću snagu od onoga što je rušilo.
Zatim je pažnju usmerio ka unutrašnjem miru i jedinstvu:
– Najpre tražimo radost u Bogu, imajmo mir sa Bogom… a potom ćemo moći da razumemo i držimo reči apostola Pavla… da ne budu među vama razdora, nego da budete utvrđeni u jednom razumu i u jednoj misli.
Tu poruku je odmah preveo u jezik svakodnevnog života:
– Da imamo sloge, da se neprestano mirimo među sobom… jer svako od nas treba da bude bolji… Svako svakom ima šta da oprosti i svako od svakog da traži oproštaj… Jer jedan smo narod, jedna vera, jedno Telo Hristovo, jedna Crkva…
Ovo nije bio poziv na jednoumlje, već na zajedništvo u različitosti – na sklad u kome svako ostaje ličnost, ali niko ne postaje protivnik bratu.
Poruka susedima i mladima: „Ne dajte da vam mržnja postane identitet“
Posebno snažno zazvučala je poruka upućena svima koji žive na ovim prostorima:
– Dužni smo da odbacimo mržnju i svaki vid nasilja nad drugim… moramo bezuslovno biti otvoreni za međusobno poštovanje i život u miru, jer znamo da je svako ljudsko biće dar Božji…
A mladima je patrijarh uputio gotovo očinsku opomenu:
– Ne dozvolite da vam mržnja postane identitet i da ogorčenje bude vaša hrana… Ne daj da te zlo pobedi, nego pobedi zlo dobrim.
Sve je, kako je rekao, stavljeno u svetlost Božića:
– Bog dolazi tiho, bez nasilja… Dolazi kao Dete… da nas podseti da se svet ne spasava demonstriranjem moći, nego ljubavlju…
Na samom kraju, patrijarh je uputio molitvu i blagoslov:
– Neka nam Sveti arhiđakon Stefan bude putokaz… da nikad ne odustanemo od čoveka… da Gospod sačuva Banja Luku, Republiku Srpsku i sav naš narod, ali i sve ljude koji žive na ovim prostorima…
I završio rečima koje nisu bile samo čestitka, već tiha želja i zavet:
– Srećan praznik, srećan rođendan Republike Srpske! Mir Božji, Hristos se rodi!
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Pred praznik Rođenja Hristovog, poglavar Srpske pravoslavne crkve nas podseća da mir ne dolazi silom, nego iz srca spremnog da oprosti, primi bližnjeg i obnovi zajedništvo, otvarajući prostor za ljubav i jedinstvo u porodici, Crkvi i društvu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
POGLEDAJTE JOŠ:
Ovusu brži od proseka u Ligi Evrope: Miriše da će se dobro isplatiti Zvezdi
VANREDNA SITUACIJA NA SNAZI U 10 OPŠTINA U SRBIJI! Završena sednica Republičkog štaba za vanredne situacije – OVO SU ZAKLJUČCI!
DOČEK SRPSKE NOVE GODINE UZ VATROMET I DRON ŠOU: Novi praznični spektakl nad Sava promenadom u noći između 13. i 14. januara