Postalo je gotovo neupitno: praznici su se pretvorili u bučan ispit naše navodne sreće. Merimo ih brojem poruka, slikama sa trpeze, prisustvom na „pravom mestu“. A ipak, negde iza tih svetala i čestitki ostaje čitav jedan nevidljiv red ljudi koji te večeri nema kome da se javi, nema sa kim da podeli tišinu niti snagu da je izdrži.
O tom raskoraku između spoljašnjeg slavlja i unutrašnje pustinje, starac Pajsije Svetogorac rekao je nešto što zvuči jednostavno, a pogađa pravo u savest:
– Na Božić, kao i novogodišnjoj noći, umesto da se jednostavno izražavaju lepe želje rečima, bilo bi dobro da se izgovori tajna molitva za one koji su te noći usamljeni, bolesni ili u bolu! Na taj način, naša sopstvena radost postaje ‘svetlost’ za druge – govorio je starac Pajsije.
Kada radost postaje svetlost za druge
U tim rečenicama nema ničega što bi se moglo prodati kao ukras. Nema spektakla, nema pozornice, nema publike. Ima samo tiha promena ugla: radost se ne potvrđuje galamom, nego spremnošću da se u nju pusti tuđa rana. Starac Pajsije ne osporava praznik, ne poziva na povlačenje iz sveta, već na premeštanje težišta – sa sebe na drugoga. Njegova „tajna molitva“ nije bekstvo od stvarnosti, nego ulazak u nju bez potrebe da budemo viđeni i pohvaljeni.
Tajna molitva kao temelj pravoslavne svesti
U pravoslavnom iskustvu, takav gest ima posebnu težinu. Molitva izgovorena bez svedoka, za nekoga koga možda nikada nećemo sresti, razbija zatvoreni krug sopstvene važnosti. Ona ne traži aplauz, ne traži odgovor, ne traži dokaz. Ona uči čoveka da radost ne postoji kao privatna svojina, već kao dar koji ili cirkuliše – ili se pretvara u teret.
Čitanje Jevanđelja za 31. četvrtak po Duhovima
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 4 (2,11-18)
11. Jer i Onaj koji osvećuje i oni koji se osvećuju svi su od jednoga, zato se ne stidi da ih naziva braćom, govoreći: 12. „Objaviću Ime tvoje braći svojoj, usred sabora pesmom ću te veličati.” 13. I opet: „Ja ću se uzdati u Njega.” I opet: „Evo ja i deca koju mi dade Bog.” 14. A pošto ta deca imaju zajednicu u krvi i mesu, i On uze najprisnijeg udela u tome, da smrću satre onoga koji ima moć smrti, to jest đavola,
15. i da izbavi one koji iz straha od smrti celoga života behu krivci za svoje robovanje. 16. Jer, zaista se ne prisajedini anđelima, nego se prisajedini semenu Avraamovu. 17. Stoga je trebalo da u svemu bude podoban braći, da bi bio milostiv i veran prvosveštenik u službi Bogu, kako bi očistio grehe naroda. 18. Jer pošto je i sam stradao budući kušan, zato može pomoći onima koji bivaju kušani.
Jevanđelje po Mateju, začalo 3 (2,13-23)
13. A kad oni otidoše, a to anđeo Gospodnji javi se Josifu u snu i reče: „Ustani, uzmi dete i mater njegovu, pa beži u Egipat, i budi onde dok ti ne kažem, jer će Irod tražiti dete da ga pogubi.” 14. I on ustavši, uze dete i mater njegovu noću i otide u Egipat. 15. I bi tamo do smrti Irodove — da se ispuni što je Gospod rekao preko proroka koji govori: „Iz Egipta dozvah sina svoga.”
16. Tada Irod, videvši da su ga mudraci prevarili, razgnevi se veoma i posla te pogubi svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dve godine i niže, po vremenu koje je tačno doznao od mudraca. 17. Tada se ispuni što je rekao prorok Jeremija govoreći: 18. „Glas u Rami ču se, plač i ridanje i naricanje mnogo, Rahilja oplakuje decu svoju, i neće da se uteši, jer ih nema.” 19. A po smrti Irodovoj, gle, anđeo Gospodnji javi se u snu Josifu u Egiptu.
20. I reče: „Ustani, uzmi dete i mater njegovu i idi u zemlju Izrailjevu; jer su pomrli oni koji su tražili dušu deteta.” 21. A on ustavši, uze dete i mater njegovu, i dođe u zemlju Izrailjevu. 22. Ali čuvši da Arhelaj caruje u Judeji umesto Iroda, oca svoga, poboja se onamo ići, nego, primivši u snu zapovest, otide u krajeve galilejske. 23. I došavši nastani se u gradu zvanom Nazaret, da se ispuni što su rekli proroci da će se Nazarećanin nazvati.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Svetogorski starac objašnjava kako pola sata posvećenog Isusovoj molitvi može da donese radost, oslobodi od stresa i pokaže da sreća ne zavisi od spoljnog sveta.
Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.
POGLEDAJTE JOŠ:
CELA SRBIJA U MINUSU! U ovom delu zemlje izmereno čak -15°C, zima se ne predaje, a OVOG DANA stiže NOVI TALAS PADAVINA
HITNA POMOĆ DOŠLA PO BIVŠEG ZADRUGARA! Haos u rijalitiju – pala i PRVA ELIMINACIJA!
Si odgovorio na pismo nastavnika i studenata iz delegacije za razmenu u obrazovanju mladih iz SAD-a