Postoji pitanje koje se tiho provlači kroz život vernika: ako je Bog ljubav, ako je milost bezmere, zar se onda ne podrazumeva da će svi na kraju biti spaseni? Ta misao zvuči utešno, gotovo oslobađajuće, ali upravo tu počinje problem – jer uteha bez odgovornosti lako se pretvara u uspavanku za savest. Na to pitanje, koje se i danas često postavlja bez stvarne želje za odgovorom, jedna pouka Svetog Gavrila Gruzijskog udara pravo u srž i razbija lažnu sigurnost.
Suze i reč koja menja pogled na spasenje
– Da li će se svi spasiti? – upitali su starca Gavrila.
– Ne – sa suzama odgovori on, pa dodade:
– Bog ti se neće smilovati i ja neću moći da ti pomognem ako sam ne uložiš trud, ako ne poradiš na svom spasenju. Onaj ko spasava svoju dušu pomaže i drugom rečju ili delom – on je izvršitelj zapovesti Hristovih.
Spasenje kao lični podvig
U ovim kratkim, ali teškim rečima nema ni traga hladnoj osudi. Suze Svetog Gavrila govore više od svake teologije: spasenje nije administrativna odluka, niti kolektivni popust na kraju istorije. Ono je lični podvig, svakodnevni napor da se srce očisti, volja ispravi, a vera pretoči u delo. Milost Božija ne ukida ljudsku odgovornost; ona je pretpostavlja.
Vera koja se dokazuje delom
Ova pouka ne ostavlja prostor za ravnodušnost. Ona ne dozvoljava da se iza Božje ljubavi sakrije lenjost duha. U pravoslavlju, spasenje nije kraj puta, već način hoda. A ko tim putem ne želi da ide, ne može se nadati da će stići samo zato što je put postojao.
Čitanje Jevanđelja za 31. januar
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 323 (10,1-18)
1. Jer Zakon imajući samo senku budućih dobara, a ne sami lik stvari, ne može nikada jednim te istim žrtvama, koje se prinose stalno svake godine, usavršiti one koji pristupaju. 2. Inače, zar one ne bi prestale da se prinose, pošto oni koji služe ne bi se više osećali grešnim, budući jednom za svagda očišćeni? 3. Međutim, te žrtve svake godine podsećaju na grehe. 4. Jer nije moguće da krv junaca i jaraca spere grehe.
5. Zato ulazeći u svet govori: „Žrtvu i prinos nisi hteo, ali si mi telo pripremio. 6. Svespaljenice i žrtve za grehe nisu ti bile ugodne;” 7. Tada rekoh: „Evo dođoh, kao što je u početku Knjige pisano za mene, da učinim volju tvoju, Bože.” 8. Govoreći prethodno, da žrtvu i prinos i svespaljenice i žrtve za grehe nisi hteo niti su ti bile ugodne, one koje se po zakonu prinose; 9. Potom reče: „Evo idem da učinim volju tvoju, Bože.” Ukida prvo, da postavi drugo.
10. Tom voljom smo osvećeni prinošenjem tela Isusa Hrista jednom za svagda. 11. I svaki sveštenik stoji svakodnevno služeći i mnogo puta prinoseći iste žrtve koje nikada ne mogu uništiti grehe; 12. a On, prinevši jednu žrtvu za grehe, zanavek sede s desne strane Boga, 13. čekajući dalje dok se ne polože neprijatelji njegovi za podnožje nogu njegovih. 14. Jer je On jednim prinosom učinio savršenima zauvek one koji se osvećuju 15. a svedoči nam i Duh Sveti; jer pošto je napred rekao:
16. „Ovo je Zavet koji ću im zaveštati posle onih dana”, govori Gospod, dajući zakone moje u srca njihova, i u misli njihove napisaću ih, kaže: 17. „I grehe njihove i bezakonja njihova neću više spominjati.” 18. A gde je oproštenje grehova, tu nema više prinosa za njih.
Jevanđelje po Marku, začalo 36. (8,30-34)
30. I zabrani im da nikom ne govore o njemu. 31. I poče ih učiti da Sin Čovečiji treba mnogo da postrada, i da će ga odbaciti starešine i prvosveštenici i književnici, i da će ga ubiti, i da će posle tri dana vaskrsnuti. 32. I reče im to otvoreno. I uze ga Petar nasamo i poče ga koriti. 33. A on, okrenuvši se i pogledavši na učenike svoje, zapreti Petru govoreći: „Idi od mene, satano: jer ti ne misliš ono što je Božije nego što je ljudsko.” 34. I dozvavši narod sa učenicima svojim reče im: „Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.
U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
POGLEDAJTE JOŠ:
PAZITE KO VAM DANAS DOLAZI U KUĆU! Od prvog gosta zavisi kakva će biti CELA GODINA!
Pomozimo Mihailu slanjem 302 na 2407
DO 15 STEPENI U SRBIJI! Sneg u Beogradu i Novom Sadu četiri dana zaredom – prognoza RHMZ!