KAKO PRAVILNO ČESTITATI BOŽIĆ KATOLICIMA: Sveštenik Anton Šuljić otkriva u čemu ljudi obično greše

Dok ovih dana srdačno čestitamo katolički Božić porodici, prijateljima i ostalim dragim ljudima, a ponekad, budimo iskreni, i kurtoazno i iz pristojnosti, i nekim kolegama ili poznanicima, najčešće izgovaramo „srećan Božić“, a ređe „čestit ili blagosloven Božić“. Ali da li uopšte razmišljamo o značenju tih reči?

Svaka čestitka tokom praznika je dobrodošla i niko nam dobronameran neće zameriti koju god odabrali, ali koja je zapravo najprikladnija, naročito kada Božić čestitamo onima van porodice – kolegama i poslovnim saradnicima koji su vernici.

Zašto „čestit Božić“ nije isto što i „pošten Božić“

Pisac, publicista iz „Hrišćanske sadašnjosti“ i sveštenik Anton Šuljić slaže se da ljudi neće pogrešiti ako kažu „srećan, blagosloven ili čestit Božić“, iako iskreno priznaje da ne razume pozdrav „čestit Božić“, jer je reč „čest“ izvedena iz slovenskog jezika i znači deo, udeo u nečemu, i lično mu se ne čini baš najprikladnijom. Tradicionalni izraz „čestit Božić“ ne znači, kako neki mogu pomisliti, „pošten Božić“, nego „srećan Božić“.

Željko Jozić, direktor Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, tumači da je oblik „čestit Božić“ u Hrvatskoj oživeo devedesetih godina, iako je, kako kaže, i pozdrav „srećan Božić“ sasvim dobar. Pridev „čestit“ znači „pošten, častan, ugledan, neporočan, valjan, dobar“, dok je njegovo nekadašnje značenje „srećan“ izgubljeno razvojem jezika.

shutterstock.com

 

– Međutim, glagol „čestitati“, čija je osnova imenica „čest“ (deo, udeo), i danas znači „poželeti nekome sreću“ ili „iskazati poštovanje“ – kaže Jozić, prenosi portal vecernji.hr.

I on se slaže da ni sa jednim od tri uobičajena pozdrava – ili sa četvrtim, „radoznao Božić“ – nećemo pogrešiti.

Kada je prikladno reći „blagosloven Božić“

Ipak, u crkvenim krugovima, dodaje sveštenik Anton Šuljić, Božić se čestita pozdravom „blagosloven Božić“, dok je, kada je reč o civilima kojima je Božić univerzalni praznik koji simbolizuje nadu i radost, možda najčešće i najprikladnije reći „srećan Božić“.

Tradicionalne čestitke polako nestaju

One nekadašnje čestitke, naročito uobičajene u tradicionalno verskim ruralnim sredinama, kao što su „čestit Božić i rođenje Isusovo“, „na dobro ti došlo rođenje Gospodinovo“ i slične, polako nestaju.

U svakom slučaju, bez obzira na to kako čestitamo katolički Božić dragim ljudima, važnije od same forme je ne svoditi ga na konzumeristički ritual, već ga provesti u miru i sreći sa sobom i sa onima koji nam nešto, mnogo ili sve znače.

U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.

Od Badnjeg dana do praznika Svete porodice – termini bogosluženja, uključujući službe koje predvodi beogradski nadbiskup, i važne mise po svim crkvama nadbiskupije, za katoličke vernike koji žele da planiraju svoje praznične trenutke.

Od posta i nemrsa do lične pobožnosti – objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore.

Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja.