EVO KAKO OBIČAN SMEH MOŽE DA OTERA ZLE SILE: Životna lekcija oca Ananija koja donosi spas u trenucima očaja

U svakodnevnom životu često se suočavamo sa melanholijom, očajem i unutrašnjim nemirom. Ponekad, činilo bi se, sve što nas okružuje pokušava da nas spotakne – i duhovno i emotivno. U takvim trenucima retko ko zna kako da pronađe unutrašnju slobodu i radost. Rešenje za ovu tišinu i težinu može ponuditi pouka oca Ananija Kustenisa, koja je, iako jednostavna, duboko ukorenjena u pravoslavnoj duhovnosti.

– Đavo odlazi. Melanholija odlazi. Spoticanje odlazi. Očaj odlazi. Smejte se, deco. Đavo je sebičan i odlazi i ostavlja nas same. Da li razumete? I prizivajmo svece. Ne ostavljajmo ove stvari. Ne ostavljajmo ih! Humor je lepa stvar, deco. Nemaju ga mnogi. Neki se ne smeju. Ne kažem da treba da se smejemo. Obratite pažnju na ovo. Ali osmehnite se. Smejte se. Opustite se. Humor je život, to je dah. Ako nasmejete drugog, dok je tužan, to je sav novac!! Smeh je nematerijalno dobročinstvo – govorio je otac Ananije.

Humor kao duhovno oruđe

Pouka oca Ananija podseća da čak i u najmračnijim trenucima postoji prostor za osmeh i radost. Humor nije samo olakšanje; on je oblik duhovnog delovanja. U pravoslavlju, radost i smeh nisu trivijalni – znak su oslobođenja od unutrašnjih okova, način prizivanja svetih i podsetnik da Bog deli sa nama život u svim njegovim nijansama.

Osmeh kao ljubavi i unutrašnjeg oslobađanja

Smeh, iako naizgled jednostavan, postaje čin ljubavi, dar bližnjem i most između nevidljivog i svakodnevnog. U duhovnom životu, osmeh je često prvi korak ka miru – a lekcija oca Ananija Kustenisa jasno pokazuje: onaj ko sme da se osmehne već je zakoračio ka svetlu, oslobođen od tuge koja veže dušu i otvoren za Božju prisutnost u svakom trenutku.

Čitanje Jevađelja za 29. četvrtak po Duhovima

Foto: SPC

 

Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 315 (7,1-6)

1. Jer taj Melhisedek, car Salimski, sveštenik Boga višnjega, koji srete Avraama kad se vraćaše posle poraza careva, i blagoslovi ga; 2. Kome Avraam dade i desetak od svega, on je po značenju svoga imena prvo car pravde, a potom je i car Salimski, to jest, car mira, 3. Bez oca, bez matere, bez rodoslova, niti mu dani imaju početka niti mu život ima svršetka, a kao sličan Sinu Božijemu ostaje sveštenik bez prestanka.

4. No pogledajte koliko je velik ovaj, kome je i sam patrijarh Avraam dao desetak od probranoga plena. 5. I dok sinovi Levijevi primajući sveštenstvo imaju zapovest da uzimaju po zakonu desetak od naroda, to jest od braće svoje, iako su proizišli iz bedara Avraamovih, 6. dotle ovaj koji nije od njihovog roda, uze desetak od Avraama, i njega, koji je imao obećanje, blagoslovio je.

Jevanđelje po Luki, začalo 107. (21,28-33)

28. A kada se počne ovo zbivati, uspravite se i podignite glave svoje, jer se približava izbavljenje vaše. 29. I kaza im priču: „Gledajte na smokvu i na sva drveta: 30. kad vidite da već poteraju pupoljke, sami znate da je već blizu leto. 31. Tako i vi kad vidite da se ovo zbiva, znajte da je blizu Carstvo Božije. 32. Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude. 33. Nebo i zemlja će proći, a reči moje neće proći.

 

Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.

Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.

Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.

U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.

Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.

Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.