KO JE DOZVOLIO REJV ŽURKU U PORTI CRKVE SVETOG ANDREJA? Neprimerene scene ispred svetinje sablaznile vernike

Incident koji se odigrao na stepeništu hrama Svetog Andreja u atinskom kvartu Galatsiju nije samo „nezgodan događaj“ niti još jedan trenutak urbane preteranosti. Ovo je dubok institucionalni i vrednosni promašaj, koji jasno pokazuje koliko je lako, u 2025. godini, poštovanje svetog prostora žrtvovati u ime navodne kulturne aktivnosti. Odgovornosti ovde nisu apstraktne; one imaju imena, uloge i nadležnosti.

Opština Atine odgovorna je za organizaciju ulične žurke koja je, prema saopštenjima za štampu i objavama, predstavljana kao događaj „promocije komšiluka“. U stvarnosti, „komšiluk“ je premješten samo nekoliko metara više, pravo ispred ulaza u hram. Tamo je postavljen DJ pult, tamo su upaljena svetlosna efektnija, tamo je plesala masa ljudi, u atmosferi koja se može opisati samo kao rejv. Ne na trgu, ne u neutralnom javnom prostoru, već na stepeništu svetog hrama.

Stotine žalbi i društvo koje više ne može da ćuti

Na društvenim mrežama proširile su se stotine i stotine poruka ogorčenja. Vernici, porodični ljudi, ljudi svih uzrasta – ne govore o „puritanizmu“ ili „netoleranciji“. Govore o uvredi. Govore o svetogrđu. Govore o osećaju da je hram – Božja kuća, tretiran kao dekorativna pozadina, kao Instagram kadar, kao scena za storije sa natpisima tipa „divine vibes“ i „holy party“.

Budimo iskreni: da se nešto slično dogodilo ispred džamije ili sinagoge, izbio bi talas reakcija, međunarodne osude i trenutne ostavke. Kada se, međutim, radi o pravoslavnom hramu, neki smatraju da „nema problema“. Takva selektivna osetljivost nije samo licemerje – to je problem demokratije i jednakosti pred zakonom.

Ko je dao dozvolu – i ko je pravio da ne vidi?

Ključno pitanje ostaje neodgovoreno: ko je dozvolio da se ovakva manifestacija održi na stepeništu hrama? Da li je postojala dozvola? Da li je bilo konsultacija sa parohijom? A ako nije, zašto niko nije reagovao na vreme? Ne govorimo o spontanom okupljanju mladih, već o organizovanoj akciji sa finansiranjem, programom i javnom promocijom.

Hram Svetog Andreja u Galatsiju nije samo zgrada. To je mesto bogosluženja, molitve, sećanja i bola za stotine porodica. Tamo se krštavaju deca, tamo se vrše crkvena venčanja, tamo se ispraćaju ljudi. Pretvaranje okolnog prostora u „plesni podijum“ nije bezopasna greška; to je uvreda sa snažnim simboličkim značenjem.

Kuća molitve ili kuća zabave?

Rečenica iz Jevanđelja „moja kuća kuća je molitve zvaće se“ dobija tragičan odjek. Kada se Crkva – makar i nehotice – pretvara u scenu za zabavu, logično se postavlja pitanje: gde je granica? Danas rejv na stepeništu, sutra šta? Komercijalni događaji u narteksu? Političke manifestacije pred Svetim Prestolom?

Crkva Grčke ne može ostati pasivna. Ne traži se osuda radi utiska, već jasna i odlučna institucionalna pozicija. Poštovanje svetog prostora nije predmet pregovora i ne može zavisiti od toga ko organizuje i sa kojim finansiranjem.

Najviše zabrinjava ne samo sam događaj, već način na koji se pokušava predstaviti kao nešto gotovo normalno: „urbana norma“, „savremeni grad“, „kulturna živost“. Ne. Bezobrazluk ne postaje kultura zato što ga prati muzika i evropska sredstva. Napredak se ne meri time koliko lako poništavamo granice.

U 2025. godini, niko ne traži da se umetnost uguši ili da se zabava zabrani. Traži se razlika. Traži se razumevanje da nisu svi prostori isti i da nije sve dozvoljeno svuda.

Pred kraj ovog slučaja – koji daleko od toga da je zatvoren – pojavljuje se još jedno važno pitanje: koja je pozicija Arhiepiskopije Atine?

Pizanja zabrinutih vernika

Do ovog trenutka nije bilo javnog saopštenja ili jasnog stava o onome što se dogodilo. Međutim, tišina nije neutralna. Kada slike koje vređaju sveto osećanje obiđu internet i izazovu ogorčenje među vernicima, odsustvo reakcije ima institucionalnu težinu.

Grčki mediji prenose da se vernici pitaju – i s pravom:

Ko je bio odgovoran za nadzor prostora?

Ko je trebao da interveniše, a nije?

I na kraju, ko ima reč da obezbedi da Božja kuća više ne bude pretvorena u scenu „manifestacija“?

Tolerancija ili neaktivnost prema ovakvim pojavama vređa ne samo hram, već i samu instituciju Grčke pravoslavne crkve. Društvo i vernici očekuju jasne odgovore i odgovornosti. Ne sutra. Već sada. Jer ako ovo prođe bez posledica, poruka je jasna i opasna: sveti prostor gubi svoju svetost. A to nije problem samo Crkve. To je problem celog društva.

Poglavar Crkve Krita uputio je snažnu poruku Vladi Grčke, upozoravajući da intervencije koje narušavaju Statutarnu povelju i ugrožavaju autonomiju Crkve ne mogu biti tolerisane, naglašavajući principijelnu odbranu crkvene slobode.

Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.

Sinod Grčke pravoslavne crkve razmatra stroge mere protiv samozvanih klirika koji zloupotrebljavaju monašku odoru i crkvene titule za ličnu korist i kriminalne aktivnosti.

Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ – šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.