AKO OVO UČINITE SVAKOG JUTRA, NE BRINITE ZA OSTATAK DANA: Sveti Nektarije otkriva kako da prizovemo blagodat koja će da nas prati do večeri

Jutra često započinjemo u trci sa vremenom: alarm zvoni, misli se rasipaju, dan se otvara kao duga lista obaveza koje traže pažnju pre nego što smo i stigli da udahnemo. Nervoza se podrazumeva, umor se unapred planira, a mir se odlaže za neki „pogodniji trenutak“ koji retko dolazi. Upravo tu, na samom pragu dana, pravoslavno iskustvo nudi jednostavno, ali duboko rešenje – jednu kratku, a snažnu pouku Svetog Nektarija Eginskog.

– Jutarnja molitva za čoveka je kao jutarnja rosa za biljke. Ko se moli Bogu ujutro sa dužnom pažnjom i pobožnošću, taj je radostan i miran tokom čitavog ostatka dana. Um je zaokupljen čitav dan onim što je ujutro doživio u svojoj molitvi – uči nas Sveti Nektarije Eginski.

U ovoj slici nema ničeg nametnutog ni teškog. Rosa ne lomi stabljiku, ne pritiska list — ona tiho pada i daje snagu da biljka izdrži vrelinu dana. Tako i jutarnja molitva, kako je razume Sveti Nektarije, ne služi da čoveka izdvoji iz života, već da ga u njega uvede sabranog. Molitva nije bekstvo od stvarnosti, već njeno osvećenje. Um koji se ujutro dotakne Boga ne luta besciljno; on nosi unutrašnje sećanje na tišinu u kojoj je započeo dan.

Kako jutarnja molitva menja dan

U vremenu rasutosti, ova pouka zvuči gotovo prkosno jednostavno. I upravo u toj jednostavnosti leži njena snaga: dan se ne popravlja spolja, već iznutra. Unutrašnji red, kako nas podseća Sveti Nektarije Eginski, počinje u tišini jutra, pred Bogom. Trenutak sabranosti i molitve postaje duhovni kompas koji vodi kroz haos svakodnevnice i daje danu mir, snagu i radost.

SviatlanaLaza/Shutterstock

 

Čitanje Jevanđelja za 28. nedelju po Duhovima

Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 257 (3,4-11)

4. A kada se javi Hristos, život naš, onda ćete se i vi s Njime javiti u slavi. 5. Umrtvite, dakle, udove svoje koji su na zemlji: blud, nečistotu, strast, zlu pohotu i lakomstvo, što je idolopoklonstvo, 6. Zbog kojih dolazi gnev Božiji na sinove protivljenja, 7. u kojima i vi negda hodiste, kada življaste u njima. 8. A sad odbacite i vi to sve: gnev, ljutinu, pakost, huljenje, sramotne reči iz usta svojih. 9. Ne lažite jedan drugoga, jer svukoste staroga čoveka sa delima njegovim, 10. i obukoste se u novoga, koji se obnavlja za poznanje, prema liku Onoga koji ga je sazdao, 11. gde nema Jelina ni Judejca, obrezanja ni neobrezanja, varvarina ni Skita, roba ni slobodnjaka, nego je sve i u svemu Hristos.

Jevanđelje po Luki, začalo 85. (17,12-19)

12. I kad ulažaše u jedno selo, sretoše ga deset gubavih ljudi, koji stadoše izdaleka, 13. i podigoše glas govoreći: „Isuse, Učitelju, pomiluj nas!” 14. I videvši ih, reče im: „Idite i pokažite se sveštenicima.” I dogodi se, dok odlažahu, da se očistiše. 15. A jedan od njih, videvši da je izlečen, vrati se slaveći Boga iz svega glasa. 16. I pade ničice pred noge njegove i zablagodari mu. I taj beše Samarjanin. 17. A Isus odgovarajući reče: „Zar se ne očistiše desetorica? A gde su devetorica?” 18. Kako se ne nađe nijedan drugi da se vrati i dade slavu Bogu, nego samo ovaj inoplemenik? 19. I reče mu: „Ustani i idi; vera tvoja spasla te je.”

 

Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.

Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.

Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.

Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.

U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.

U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe – onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.