Na Nikoljdan, praznik koji u pravoslavnom kalendaru ima posebnu težinu i toplinu porodičnog i sabornog okupljanja, Saborni hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici bio je ispunjen molitvom, tihom radošću i osećanjem pripadnosti Crkvi kao živoj zajednici. Svetu liturgiju služio je starešina hrama, protojerej Nikola Pejović, uz sasluživanje protojereja-stavrofora Dalibora Milakovića, protojereja Miladina Kneževića, Predraga Šćepanovića i Igora Balabana, jereja Konstantina Dojića i đakona Vedrana Grmuše.
Praznična beseda oca Nikole bila je usredsređena na ličnost Svetog Nikolaja Mirlikijskog, koga je opisao kao jednog od najvećih i najprepoznatljivijih stubova pravoslavne crkve. Njegove reči nisu bile tek podsećanje na istoriju i život svetitelja, već poziv na preispitivanje sopstvenog hoda verom.
Podsetivši na Hristovu zapovest: Budite sveti kao što je svet Otac vaš Nebeski, protojerej Pejović je naglasio da svetost nije izdvojena za retke i izabrane, već da predstavlja cilj svakog hrišćanskog života. Svetitelji se, kako je istakao, ne proslavljaju radi sebe, već kao svedoci Božje blagodati, jer „proslava svetitelja predstavlja proslavljanje Gospoda Boga, koji je jedini istinski sveti i koji posvećuje i prosvetljuje svakoga ko dolazi na ovaj svet“.
Šta je suština krsne slave?
Govoreći o krsnoj slavi, otac Nikola je ukazao da se u njenoj suštini nalazi ime Božije, a ne puko poštovanje običaja. Bez Boga, naglasio je, ne bi bilo ni svetitelja, pa se u pravilnom odnosu prema slavi otkriva dublji smisao čovekovog postojanja – poštovanje svetih i istovremeno svesno življenje pred Bogom.
Poseban deo besede bio je posvećen svakodnevnom životu koji često protiče u brigama i rasutosti. Protojerej Pejović je ukazao da se tek u trenucima kada čovek postane svestan svoje prolaznosti otkriva ono najvažnije: šta je sabrao u svojoj duhovnoj riznici, šta je dao Bogu i šta je od Njega naučio o slobodi, odgovornosti i istinskom životu.
Značenje slavskih darova
Tumačeći simboliku slavskih darova, starešina hrama je objasnio da hleb, „slavski kolač„, predstavlja Hrista kao Hleb života. Pšenica svedoči o vaskrsenju i molitvi za upokojene, prema Hristovim rečima o zrnu koje mora umreti da bi donelo plod. Sveća je znak svetlosti i postojanosti vere, dok vino upućuje na Svetu tajnu pričešća i beskrvnu žrtvu Tela i Krvi Hristove, kroz koju se verni sjedinjuju sa Gospodom.
U završnici besede protojerej Nikola Pejović podsetio je na značaj očuvanja pravoslavne vere i tradicije, koje su naši preci sačuvali kroz glad, ratove, patnju i iskušenja, ne odričući se Hrista ni u teškim vremenima ideologija koje su pokušavale da potisnu veru. Osvrnuvši se na savremeno doba, govorio je o povratku veri, istini i životu, istom onom putu kojim su hodili Sveti Vasilije Ostroški, Sveti Petar Cetinjski i Sveti Nikola Mirlikijski.
Poruka vere koja živi u nama
– Zato slavljenje slave i molitve koje prinosimo, prinos hleba, pšenice, sveće i darova, ima dublji smisao – da kroz to ispovedimo veru u Boga. Ispovedamo veru u Hrista kao Hleba života koji je sišao s neba i koji od nas prolaznih čini svoju večnu sabraću. To je vera u Vaskrsenje, vera u Boga koji nije Bog mrtvih, nego Bog živih – poručio je protojerej Nikola Pejović, podsetivši da upokojeni nisu nestali, već ostaju u zajednici sa svima svetima.
Liturgijsko sabranje na Nikoljdan u podgoričkom Sabornom hramu tako je, osim prazničnog karaktera, ponelo i jasnu poruku: vera se ne iscrpljuje u obredu, već se potvrđuje životom, sećanjem, zahvalnošću i spremnošću da se čovek menja iznutra.
POGLEDAJTE JOŠ:
EVAKUISANA GLAVNA ŽELEZNIČKA STANICA! Pronađen sumnjiv predmet!
HRABROG PILOTA SLOMILA KOŠAVA! Kako je na polju ispod Kalemegdana tragično nastradao beogradski Ikar
'SRBIJA NIJE I NEĆE BITI NIČIJA MARIONETA!' Oglasio se Vučić: Naša nezavisna i slobodarska politika ne dopada se nikome i neće nikada