KO RUŠI PRAVOSLAVNE GROBOVE NA KOSOVU I METOHIJI? Ni pokojnicima ne daju mira

Na novom pravoslavnom groblju u Plemetini, kod Obilića, tišina koja pripada molitvi i sećanju narušena je prizorom koji više boli nego što se može opisati brojkama ili policijskim zapisnicima. Dva nadgrobna spomenika porušena su i demolirana – ne kao posledica zuba vremena, već ljudske ruke koja je svesno posegla za onim što je u pravoslavnom shvatanju sveto i nedodirljivo.

Meštani Plemetine su primetili da je polomljena ploča na spomeniku Spasi Jakovljeviću, dok su postolje, vazne i krstača na grobu Slavice Jakovljević demolirani. O svemu su odmah obavestili policiju, koja je izašla na lice mesta, obavila uviđaj i započela istragu, uzimajući otiske i druge dostupne tragove u pokušaju da se otkriju počinioci.

Groblje koje se ponovo našlo na meti

Za porodicu Jakovljević ovo nije prvi udar. Petar Jakovljević, rođak pokojnika čiji su grobovi oštećeni, kaže da je ovo već četvrti put da se novo pravoslavno groblje u Plemetini nađe na meti vandala. Njegove reči nose težinu čoveka koji pokušava da ostane pribran pred nepravdom koja se ponavlja.

– Obavestio sam policiju u Obiliću, obavestio sam međunarodnu zajednicu za ljudska prava u Obiliću. Ne sumnjamo ni na koga, to bi bio greh reći da sumnjam na nekoga, ali neko je to uradio. Ko – neka istraže nadležni organi za gonjenje koji su tu. Izvršna vlast na Kosovu neka radi i neka rešava probleme – rekao je Jakovljević za RTS.

U pravoslavlju, grob nije samo mesto gde počiva telo. On je znak vaskrsenja, mesto tihe nade, prostor u kojem se susreću molitva živih i večnost onih koji su otišli. Zato skrnavljenje spomenika ne pogađa samo kamen i mermer – ono duboko uznemirava porodice, ali i čitavu zajednicu. Jakovljević upozorava da su Srbi u Plemetini zbog ovog čina uznemireni i zabrinuti.

– Ako se ovako nastavi… do sada u Plemetini nije bilo. Počelo je. Ako bude, jer smo većinsko srpsko selo, tu im smetamo. Zbog čega, kome, kako, zašto to ne bih mogao niti bih znao da kažem – kaže on, ostavljajući pitanje da visi u vazduhu, bez lakog odgovora.

Strah koji ostaje i posle sahrane

Odbornik Srpske liste u lokalnoj skupštini u Obiliću Goran Dančetović ocenjuje da je reč o vandalskom činu kojim je izvršen pritisak na sve Srbe koji žive u Plemetini i na području cele opštine. On podseća da je Plemetina mesto u kojem su odnosi sa komšijama godinama građeni na miru i međusobnom poštovanju.

– Plemetina ima skladan život sa svim svojim komšijama i ovo je korak unazad u našim odnosima. Materijalna šteta je neznatna, ali je nematerijalna mnogo veća. Uznemirena je porodica Jakovljević i svi ostali pravoslavni koji se ovde sahranjuju, jer se postavlja pitanje da li su čak i njihovi pokojnici bezbedni – rekao je Dančetović.

Osuđujući rušenje spomenika na Kosovu i Metohiji, Dančetović je najavio da će lično finansirati popravku i vraćanje oštećenih spomenika u prvobitno stanje. Taj gest, iako važan, ne može u potpunosti da izbriše osećaj povrede koji je ostao iza polomljenog kamena.

U pravoslavnoj tradiciji, odnos prema grobu odraz je odnosa prema životu, smrti i Bogu. Kada se udari na grob, udara se na sećanje, na molitvu i na mir. Zato se u Plemetini danas ne traži samo krivac, već i odgovor na tiho, bolno pitanje: kako sačuvati svetinju sećanja tamo gde bi ona morala da bude najsigurnija.

Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.

Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.

Posle povlačenja specijalnih jedinica kosovske policije, lokalni predstavnici zatekli devastirane kancelarije i oskrnavljene ikone, što je među Srbima protumačeno kao još jedna otvorena poruka pritiska i zastrašivanja.

U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.