EVO KOJA NAVIKA JE NAJŠTETNIJA, A KOJA VRLINA JE NAJKORISNIJA: Sveti Siluan Atonski otkriva put do apsolutnog blagostanja

Često se zatičemo zarobljeni u svakodnevnim brigama, unutrašnjim strahovima i pritiscima sveta oko nas. Tražimo način da budemo ljubazniji, strpljiviji, ponizniji, a ponekad ne znamo ni odakle da počnemo. Rešenje, paradoksalno u svojoj jednostavnosti, nudi jedna duboka pouka Svetog Siluana Atonskog.

1. Kako biti ljubazniji?

~ Podeli svoju muku sa bližnjim.

2. Kako postati ponizniji?

~ Podeli svoju slavu sa bližnjim svojim.

3. Kako postati skromniji?

~ Podeli svoju slabost sa bližnjim.

4. Kako biti iskreniji?

~ Ne zaboravi na svoje dugove.

5. Koja je veština najređa?

~ Sposobnost davanja.

6. Koja veština je najbolja?

~ Sposobnost da se oprosti.

7. Koja veština je najteža?

~ Sposobnost da se ćuti.

8. Koji čovek brže dolazi Bogu?

~ Milosrđem!

9. Ko je najbogatija osoba?

~ Onaj ko najviše voli Boga.

10. Koja osoba je najsiromašnija?

~ Onaj ko najviše voli novac.

11. Čega se najteže odreći?

~ Privrženosti.

12. Šta je najteže odbiti?

~ Zadovoljstvo.

13. Koja veština je najvažnija?

~ Sposobnost pitanja.

14. Koja veština je najpotrebnija?

~ Sposobnost slušanja.

Shutterstock/Tiplyashina Evgeniya

 

15. Koja je najneugodnija navika?

~ Sporost.

16. Koja je najštetnija navika?

~ Brbljivost.

17. Koja osoba je najjača?

~ Ko je u stanju da shvati Istinu.

18. Ko je najslabija osoba?

~ Ko se nada u svoju snagu.

19. Koja osoba je najinteligentnija?

~ Onaj koji sledi svoje srce.

20. Koja privrženost je najopasnija?

~ Privrženost svome telu.

21. Koja je nada najbolja?

~ Hristos.

Pouka Svetog Siluana podseća nas da put ka unutrašnjoj slobodi ne vodi kroz ego ili spoljašnje uspehe, već kroz deljenje, slušanje, praštanje i milosrđe. U pravoslavlju, ovo nije samo moralna preporuka: to je način života koji približava čoveka Bogu i oslobađa ga iluzija o sopstvenoj snazi. Tamo gde prestaje strah, pohlepa i samoća, počinje život u Hristu, u punoj snazi vere i ljubavi prema bližnjem.

Čitanje Jevanđelja za 27. subotu po Duhovima

Shutterstock/Albegova Zhanna

 

Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 213 (5,22-26; 6,1-2)

22. A plod Duha jeste: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, 23. krotost, uzdržanje. Za takve nema zakona. 24. A koji su Hristovi, raspeše telo sa strastima i željama. 25. Ako Duhom živimo, po Duhu i da hodimo. 26. Ne budimo sujetni, izazivajući jedni druge, zavideći jedni drugima. 1. Braćo, ako i upadne čovek u kakvo sagrešenje, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti, čuvajući sebe da i ti ne budeš iskušan. 2. Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunite zakon Hristov.

Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)

13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.

Jevanđelje po Luki, začalo 51. (10,19-21)

19. Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vražiju, i ništa vam neće nauditi. 20. Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su imena vaša napisana na nebesima.” 21. U taj čas obradova se duhom Isus i reče: „Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razboritih, a otkrio to bezazlenima. Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja.”

Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.

Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.

Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.

Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.

U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.

Jedna jednostavna, ali duboka metoda svetogorskog podviznika pokazuje kako se fokusiranom borbom protiv glavne strasti oslobađa duša i otvara put ka istinskoj unutrašnjoj slobodi.