Sveti Mardarije dalje objašnjava da uzrok bolesti nije van čoveka, već u njegovim grehovima i porocima.
– Uzrok bolesti nalazi se u samom čoveku; on sam na sebe navlači ovu ili onu bolest. Bolest svake vrste jeste kazna koju čovek privlači sopstvenim grehom, ili pak Sam Gospod pravednim sudom Svojim kažnjava čoveka za njegove poroke kaznom koja se i u ovom slučaju pokazuje kao milosrđe – govorio je Sveti Mardarije.
Drugim rečima, bolest je Božija pedagogija – način da čovek spozna sopstvene slabosti, ispravi greške i vrati se spasonosnom putu.
Bolest i spoznaja unutrašnjih slabosti
– Bolest, ako se na nju gleda sa bogoslovske tačke gledišta, jeste veliko dobročinstvo za čoveka; ona ispravlja njegove loše navike, sprečava opasnost i zlo ka kojima ga vode njegovi poroci. Bolest daje mogućnost čoveku da se udubi u saznanje svojih grehova i da smiri svoju gordu i neobuzdanu prirodu.
Sveti Mardarije opisuje kontrast između zdravih i bolesnih: krepko zdravlje često vodi u gordost, egoizam i zaborav na Boga, dok bolest budi duhovnu osetljivost i zahvalnost.
– Nasuprot tome, bolestan čovek, prikovan za samrtni odar, sa nadom traži pomoć od Boga, shvatajući uzrok svoje bolesti i ne videći ga ni u kome drugom i ni u čemu drugom do u svojim porocima. Kada ozdravi, on dugo ne može zaboraviti Božije dobročinstvo.
Sveti Mardarije dalje naglašava da bolest služi i kao sredstvo Božijeg urazumljenja.
– Čim se čovek pogordi, tonući u gordosti i samoobmani, neophodno je Božije urazumljenje. I eto, Gospod rasejava privid ljudskih naslada, šalje bolest koja u korenu ubija svaku gordost i obmanu. Bolest je najbolji način da se čovek urazumi. To urazumljenje često vodi i ateiste ka spoznaji Božije moći i nemoći ljudskih napora pred Njegovom voljom.
Bolest pravednih i provera vere
Jedno od najdubljih tumačenja Svetog Mardarija tiče se pitanja zašto bolest pogađa i pravedne:
– Da, na prvi pogled to izgleda nesvrsishodno i nerazumljivo. Ali, sačekajte sa zaključkom. Odakle znate da je čovek, koji naizgled vodi pravedan i besprekoran život, zaista takav i da je njegov život ugodan Bogu? U ovom trenutku, bolest može služiti i kao provera vernosti i poniznosti, ali i kao lekcija svima da ne tumače površinski pravedan život kao nepogrešiv.
Sveti Mardarije ne ostavlja prostor za filozofska tumačenja stradanja koja nisu zasnovana na veri:
– Pitanje trpljenja bilo je poznato još starom svetu. Rimski i grčki filosofi savetovali su čoveku da u danima tuge, patnje i bolesti traži „razonodu i rasejanost“ po Epikuru, ili „potpunu ravnodušnost“ po stoiku Zenonu. Oni nisu znali za drugi način; „razonoda“ i „okamenjenost srca“ to je bio njihov jedini pristup patnjama i bolestima.
Hrišćanstvo, međutim, nudi potpuno drugačiji pogled: stradanje je prilika za susret sa Bogom, za prepoznavanje ljubavi i milosrđa, i za duhovno uzdizanje.
Isceljujuća moć bolesti i ljubav prema bližnjem
Jedan od najdirljivijih segmenata besede Svetog Mardarija jeste ilustracija moći bolesti da menja srce čoveka:
– Bio sam očevidac u jednoj od bolnica grada Kijeva, kada su pored moje sobe smestili jednog mladog, krupnog zemljoposednika. Prvog dana setio se raznih sirotišta, prihvatilišta i svima razdelio prilično velike sume novca. Raspitao sam se o njemu, i moj sused iz sobe mi je rekao da ga je znao kao čoveka srebroljupca. Razboleo se, patio je, i odmah pomislio da i drugi pate i da im je potrebna pomoć; slušao je o bolestima, ali ih nije video i nije ih iskusio, a sada je sam legao u postelju i osetio da nedaleko od njega postoje neke ustanove gde ljudi boluju i pate. Patnja – to je način da se naučimo sastradavanju sa drugima.
Bolest, dodaje Sveti Mardarije, povezuje čoveka sa Božijom ljubavlju na način koji nijedno drugo iskustvo ne može:
– Ti, kome je Gospod poslao iskušenje kroz telesne bolesti, budi jak i bdij, pozivaj crkvene sveštenike, oni će se za tebe pomoliti, i ako si sagrešio, Gospod će ti oprostiti grehe i podići te sa bolesničkog odra.
Trpljenje hrišćanina nije pasivno prihvatanje bola, već aktivna, sinovska pokornost Božijoj volji, sa dubokom verom u milosrđe i budući život.
Prilika za obnovu i pokajanje
Na kraju, Sveti Mardarije podseća vernika da je bolest i prilika za obnovu:
– Ako te Gospod ostavi u životu, onda ponovo stupi u život, ali pamti: „Idi i ne greši više, da ti ne bude gore.“ Neka bolest, napuštajući dom tvoj, odnese sa sobom sve poroke i grehe, i tek tada će isceljenje biti pravo isceljenje.
Kroz ovu besedu Sveti Mardarije Libertvilski daje vernicima putokaz kako da bolesti i patnje shvate kao milosrdne posete Božije, kao lekciju za dušu, ali i kao priliku za ljubav, milosrđe i pokajanje. Njegova reč poziva na strpljenje, pokajanje i veru, osvetljavajući da je svaki trenutak bolesti i iskušenja – dar Božiji, način da čovek povrati izgubljeni put i stekne večni mir.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
Sveštenik objašnjava kako iskreno kajanje otvara put oproštaju i za najteže prestupe, dok ritual sam po sebi ne garantuje automatsko spasenje.
Protojerej Andrej Gavrilenko iznosi biblijski odgovor na pitanje koje muči mnoge vernike i objašnjava zbog čega se starozavetno shvatanje promenilo.
POGLEDAJTE JOŠ:
„JEDVA DRŽI GLAVU USPRAVNO“ – Zatražen premeštaj u Srbiju ili prevremeno puštanje Ratka Mladića
„PROLAZE LJUDIMA KROZ SPAVAĆU SOBU KAKO BI DOŠLI DO NJIHOVIH APARTMANA!“ Građani besni nakon skandala na crnogorskom primorju: OVO JE PETI PUT DA HOĆE DA OTMU TUĐE NA SILU!
ZBOG OVOGA MOŽETE OBOLETI, ČAK I UMRETI! Otac Joil o neoprostivom grehu prilikom pričešća