„NE RADITE TO NA SAHRANAMA, VELIKI JE GREH“! Otac Georgije o neoprostivoj grešci na pogrebima zbog kojih ni porodica ni upokojeni ne mogu da dobiju utehu i milost

Vest o sahrani tradicionalno se objavljivala u hramovima, dok se danas najčešće koristi čitulja ili umrlica. Preporučuje se da objava bude jednostavna i dostojanstvena: da sadrži ime pokojnika, vreme i mesto opela i sahrane, kao i poziv da se prisutni priključe molitvi.

Sve što skreće pažnju sa duhovnog smisla – preterani ukrasi, neprimereni citati ili naglašavanje sporednih detalja – nije u skladu sa pravoslavnom tradicijom.

Sveštenici često ukazuju da se na sahranama prave greške koje narušavaju njenu svetost. Najčešće se pominju razgovori koji nisu primereni trenutku, fotografisanje, žurba tokom obreda i, naročito, pušenje na groblju, koje se smatra nepoštovanjem prema osveštanom prostoru.

Printscreen manastirozerkovici

 

Na to je posebno ukazao i otac Georgije Stanković.

– Na grobljima, na sahranama, okreneš se, stotine ljudi puše cigare… Pa čoveče Božji, groblja su osveštana zemlja… Uđi u hram, pa zapali cigaru ili zapali na groblju isti je greh. Jer, groblje je osveštana zemlja i pre nego što se zakopa ili otkopa prvi grob, prvo se taj prostor osvešta, a onda svaki parastos i sahrana je dodatni molitveni događaj koji osvećuje taj prostor. I ti tu pušiš? Dakle, bežimo od svega toga i radimo onako kako treba. Onda i porodica dobija utehu, onda ta duša dobija i milost i utehu i oproštaj grehova… Ovako, trošimo energiju na gluposti – istakao je otac Grigorije.

Čim se čovek na samrtnoj postelji počne razdvajati sa dušom, priprema se sveća koja se pali, i stavlja iznad njegove glave, ili mu se stavi u ruke.

Za našu Crkvu, za obred sahrane, uz opelo, potrebni su jedino sveća, žito i vino.

Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.

On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir.