OVE STVARI NIKAD NE MOŽETE PROMENITI KOD LJUDI: Starac Emilijan otkriva kako svakodnevno gubimo energiju i remetimo sopsteveni mir

U svakodnevnim odnosima često se suočavamo sa potrebom da menjamo ljude oko sebe. Nekad nas iritira tuđa brzopletost, nekad tvrdoglavost, a nekad samo drugačiji način razmišljanja.

Kao da očekujemo da će se naš unutrašnji mir pojaviti tek kada se i drugi uklope u naše predstave o tome kako bi trebalo da se ponašaju.

Ipak, ta potreba da „popravljamo“ druge obično nas vodi samo u još veću napetost.

Pravoslavlje na ovakve situacije gleda drugačije. Prema učenju Crkve, čovek ne može i ne treba da menja druge, jer je svako biće slobodno i nosi vlastitu unutrašnju borbu.

Umesto toga, naglasak se stavlja na promenu sopstvenog srca. Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke: nespremnost da čujemo, manjak tolerancije ili presnažnu vezanost za sopstvene predstave o tome šta je ispravno.

Prema pravoslavlju, drugi ljudi nam nisu dati da bismo ih oblikovali, već da bismo kroz njih prepoznali sopstvene slabosti i naučili vrline koje nam nedostaju. U tom susretu sa različitim karakterima čovek sazreva, ali samo ukoliko prihvatanje postane deo njegovog duhovnog puta.

O tome jasno govori i starac Emilijan:

„Moraš da prihvatiš ljude onakvima kakvi jesu. Ako želiš da promeniš njihov govor, njihov život, njihov pogled na svet, njihov­o srce, njihov stav prema tebi, nećeš uspeti. Jedna osoba će te naučiti strpljenju, druga će te naučiti oproštaju, a treća će ti pomoći da postaneš krotak. Kada se konačno smiriš i prihvatiš ljude sa svim njihovim slabostima, više se nećeš brinuti o tome kako se ponašaju prema tebi. I tek tada ćeš pronaći mir i spokoj za kojima čezneš“.

Svet u kojem živimo je odraz našeg srca.

U pokušaju da se nose s iskušenjima ili pobegnu od njih, ljudi često lutaju, a mnogi upadaju i u nove probleme.

Patnja, koliko god teška bila, nije kraj, već prolaz ka nečemu višem.

Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.