Tišina Svete gore zna da bude glasnija od svake saborske dvorane. Kada se sa severne obale Atosa oglasi manastir Esfigmen, to nikada nije tiha reakcija na dnevnu vest, već poziv na duhovno rasuđivanje. Zato je njihovo saopštenje povodom zajedničkog bogosluženja rimskog pape Lava i patrijarha carigradskog Vartolomeja na Fanaru odjeknulo kao sudar dve vizije Crkve – jedne koja se drži Predanja i druge koja, prema njihovom sudu, Predanje podvrgava diplomatiji.
Zašto monasi susret vide kao „novi pad Carigrada“?
Posle posete poglavara Rimokatoličke crkve Carigradu i zajedničkog bogosluženja sa patrijarhom Vartolomejem, bratstvo svetogorskog manastira Esfigmen oglasilo se oštrim saopštenjem čiji naslov nedvosmisleno najavljuje ton poruke: posetu rimskog pape Fanaru označili su kao „novo padanje Carigrada“.
U saopštenju, koje je preneo portal „Vima Ortodoksija“, monasi navode da „sa žalošću i dubokim bolom obaveštavaju pastvu pravoslavnog hrišćanstva da će sve što se dogodilo (tokom papine posete Fanaru – prim. red.) ući u istoriju kao novi pad (Carigrada), s tom jedinom razlikom što je jučerašnji bilo organizovan i sproveden od strane ekumenista, prerušenih u „Crkvu“ i „njeno Telo“.
„Naš Hristos je ponovo izdan“
Za bratstvo Esfigmena, ovo bogosluženje nije čin dijaloga, već znak izdaje.
– Naš Hristos je ponovo izdan. Potrebno je bilo trideset srebrnika da bi bili zaboravljeni temeljni principi naše vere, Vaseljenski sabori i sveti kanoni svetih otaca naše Crkve – poručuju monasi, prizivajući biblijsku sliku izdaje kao meru duhovnog pada koji, po njihovom tumačenju, donosi ekumenističko približavanje Rimu.
Posebno oštro ocenjuju položaj onih koji su učestvovali u bogosluženju, smatrajući da se „sami sebe odvajaju od Crkve, nemajući više snage da je ‘ranjavaju’“. U toj rečenici sabrana je suština njihove poruke – da raskid sa kanonskim Predanjem ne pogađa samo crkveni poredak, već dotiče samu ekleziologiju, shvatanje šta Crkva uopšte jeste.
Granice ikonomije i granice vere
Monasi Esfigmena odbacuju i pokušaje da se ovakav zaokret opravda takozvanom ikonomijom. „‘Ikonomija’ sama po sebi ne može postati vera, kao što ni odstupanje od vere ne može postati pravilo. Takvo nešto bi, naravno, odgovaralo neprijateljima pravoslavne vere, ali mi im takvu ‘ustupku’ nećemo učiniti“, naglašavaju.
U saopštenju se posebno osvrću i na medijski pritisak da se papizam prikaže kao prihvatljiv u okvirima pravoslavne vere. „Čak su se i na državnoj televiziji pojavile emisije sa učešćem profesora bogoslovlja koji su javno pokušavali da nas ubede da papizam nije jeres (Filioque, primat, nezabludivost, pitanje beskvasnog hleba, unijatstvo, bezgrešno začeće i dr.). U pravoslavnom hrišćanstvu nema mesta iskrivljenim tumačenjima ili proizvoljnim shvatanjima ‘kako kome odgovara’“, upozoravaju svetogorski monasi.
Sveti kanoni kao poslednja brana relativizaciji
Za njih su sveti kanoni granica koja se ne sme relativizovati, ma koliko političke i crkvene okolnosti pritiskale. „Na sreću, sveti kanoni su jasni: to su čvrsti temelji koje neće poljuljati profesionalni izdajnici vere“, poručuju, osvrćući se i na izjave o nastavku dijaloga i „željenoj obnovi potpunog opštenja između bratskih Crkava“.
U završnici saopštenja bratstvo Esfigmena podvlači temeljnu razliku u poimanju same suštine vere: „Naša pravoslavna vera je hristocentrična, a ne episkopocentrična… i Bog je milostiv. Neka im On oprosti, ako ih već ne prosveti.“
Duboka podela koja ne jenjava
Ova reakcija sa Svete Gore još jednom je pokazala koliko je duboka provalija koja deli pristalice ekumenističkog puta i one koji, poput monaha Esfigmena, veruju da se jedinstvo ne gradi pregovorima, već pokajanjem i vernošću Predanju. Za njih, susret na Fanaru nije korak ka jedinstvu, nego opomena da se granice vere ne mogu pomerati bez posledica – ni istorijskih, ni duhovnih.
Sveti Otac započeo prvu inostranu posetu na Dan zahvalnosti, uz simboličan poklon novinara i poruku o istini, skladu i odgovornosti pred savremenim svetom.
Dok hrišćanski svet prati obeležavanje 1.700 godina Prvog vaseljenskog sabora, odsustvo dva patrijarhata tumači se kao snažna poruka Carigradskoj patrijaršiji i nagoveštaj tenzija unutar pravoslavlja.
Dok svet prati simboličan korak ka miru i dijalogu, deo pravoslavlja izražava rezerve zbog brzog približavanja Rimu i straha od ustupaka u veri i tradiciji.
Iako su zajedno slavili jubilej Nikejskog sabora i istakli jedinstvo, odsustvo drugih pravoslavnih poglavara i izbor liturgijskog jezika izazvali su debatu u crkvenim krugovima.
POGLEDAJTE JOŠ:
„ZABRINJAVAJUĆA OPSESIJA SRBIJOM..“ Vučević: Mi treba da gledamo naš posao!
ZATRESLA SE RUSIJA! Snažan zemljotres pogodio Kamčatku
RADNA NEDELJA POČELA, A BEOGRAD STOJI: Totalni haos u saobraćaju, kolone na auto-putu, Gazeli i Pančevačkom mostu