NAUČNICI OTKRILI! Ovo je jedan od glavnih uzroka HRONIČNOG UMORA

Odlaganje budilnika na samo nekoliko minuta može biti jedan od glavnih okidača hroničnog umora, ustanovili su ruski naučnici.

I to nije jedino što treba da nas brine: ova navika uzročnik je i drugih problema sa zdravljem, kako fizičkim, tako i mentalnim.

Kako odlaganje alarma utiče na mozak

Zvuk budilnika ujutru jedan je od najgorih zvukova na svetu, a osećaj njegovog odlaganja možda i jedan od najlepših osećaja.

Ipak, ova navika nikako nije dobra za nas, jer ne samo da se za to malo vremena nećemo naspavati, već ćemo i poremetiti cirkadijalni ritam, koji reguliše brojne procese u mozgu i na taj način kontroliše i usklađuje funkcije najvažnijih organa.

Po rečima ruskog endokrinologa Ane Oderij, odlaganje alarma ujutru neće nas vratiti u dubok san, već u onaj plići: stoga za tih 5, 10 ili 15 minuta koliko mislimo da spavamo, mi zapravo samo dremamo, usled čega se mozak potpuno dezorijentiše. Kao posledica ovakvog sna mogu se javiti simptomi „moždane magle“ malaksalosti i glavobolje, koje mogu trajati satima nakon konačnog buđenja.

Dugoročne posledice po zdravlje

Ukoliko alarm ujutru odlažemo tek ponekad, trajne posledice po zdravlje verovatno nećemo imati, ali ako tako nešto pređe u naviku, posledice mogu biti osetne.

– Sa vremenom se na ovaj način narušava cirkadijalni ritam i mozak jednostavno prestaje da razume kada je vreme da se uključi. Umesto buđenja odjednom on dobija niz lažnih signala – pojašnjava ruski stručnjak.

Ovi lažni signali, osim fizičkih simptoma, utiču i na pojačano lučenje hormona stresa kortizola, zbog čega sa vremenom buđenje postaje sve veći stres za organizam. Osim toga, i odlazak na spavanje uveče postaje sve mučniji, jer nivo ovog hormona u organizmu nije na uobičajenom nivou, već ostaje povišen, piše ruska Gazeta.

Dugoročno, problemi sa odlaskom na spavanje i poteškoće sa buđenjem ujutru prerastaju u hroničan umor, koji se manifestuje kroz trenutne simptome poput „moždane magle“ ili glavobolje, ali i kroz probleme sa mentalnim zdravljem: emocionalnom regulacijom, razvojem anksioznosti, pa čak i depresivnih stanja.