ŠTA BI PAROVI TREBALO DA URADE PRE ZAČEĆA DETETA: Sveti Filaret kaže da od toga zavisi kakav će život dete imati

U pravoslavnoj tradiciji, neraskidiva veza između duhovnog života roditelja i budućeg života deteta zauzima posebno mesto.

Verovalo se i veruje da dete, još pre rođenja, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet. Zato su se generacijama prenosila učenja svetih otaca o tome kako da se roditelji pripreme za ovaj veliki blagoslov, naglašavajući da blagodat Božija silazi na dete onda kada roditelji žive u skladu sa zapoveštima – u miru i čistoti.

Mnogi sveštenici i danas podsećaju da se duhovni temelji deteta postavljaju još pre njegovog začeća – u molitvi, uzdržanju, međusobnom poštovanju i slozi supružnika. Život deteta, prema ovakvom shvatanju, ne određuju spoljne okolnosti koliko unutrašnje stanje doma iz kog potiče.

Ako su roditelji u blagodatnom poretku, dete od samog početka nosi u sebi njihov mir, njihovu istrajnost i njihovu veru. Ako su pak izloženi neredu, svađama, neumerenosti i grehu, taj teret može ostaviti trag i na novom životu koji tek nastaje.

U pravoslavnom predanju posebno se ističe da čistota, trezvenost i molitvenost nisu samo duhovni ideali, već i praktični putokazi za zdrav i blagosloven porodični život. Često se navodi da supružnici koji se trude da svoje bračno zajedništvo posvete Bogu, svojim postupcima unapred pripremaju teren za srećno roditeljstvo. Njihova odgovornost ne počinje tek rođenjem deteta, već mnogo ranije — u njihovim svakodnevnim izborima, u njihovom odnosu prema svetim danima, u načinu na koji poštuju ritam Crkve.

Na ovo je upozoravao i Sveti Filaret Moskovski:

„Roditelji moraju da čuvaju svoju čistotu još pre začeća deteta u utrobi majčinoj, treba da izbegavaju neumereno telesno opštenje, da odvojeno spavaju u noć pred praznik i nedelju, sredu i petak i u sva četiri posta koja je ustanovila sveta Crkva, a posebno u velikom postu, i da obavezno posle začeća ploda, za sve vreme trudnoće do samog rođenja i čak do dojenja deteta majčinim mlekom žive u čistoti, ne spajajući se“.

Porodični odnosi ne zasnivaju se na očekivanjima, već na poverenju i ljubavi koje se grade svakodnevno.

Reči izgovorene s gnevom ili bolom, posebno kada dolaze od roditelja, mogu imati dalekosežne posledice po život deteta.

Crkva uči da duša postoji od samog začeća i da dete, iako još nerođeno, nosi u sebi lik Božiji.

Nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu, tvrdio je profesor Jerotić.