Koliko često pravimo razliku između onoga što želimo sebi i onoga što spremamo drugima? Patrijarh Pavle je svojim životom i rečima pokazao koliko mala razlika u meri može oblikovati sudbinu celog društva. Njegova pouka je jednostavna, ali nosi težinu beskrajne mudrosti: ono što želimo za sebe, trebamo pružiti i drugome.
Na pitanje čemu bi naš narod trebalo da teži, patrijarh Pavle nije davao složene recepte. Umesto toga, vraćao se na samu suštinu Hristove poruke: „Što želite sebi, to činite drugome.“ Govorio je da bi bolnica i zatvora bilo manje kada bi ljudi prestali da koriste jednu meru za sebe, a drugu za druge.
– Kad bismo mi tako postupali i kad bi ljudi tako postupali, ne bi nam trebalo ni ovoliko bolnica, ni zatvora…, niti bi bilo toliko raznih teškoća. Ali kad mi imamo za sebe jednu meru, a za drugoga drugu meru, a i on ima za sebe jednu meru, a za drugoga drugu meru… što želimo sebi, to da činimo i drugome. Jednostavna rečenica, ali je smisao beskrajan. Kad bismo to činili, ova zemlja bila bi raj. Neće to na zemlji biti nikada. Na zemlji uvek će biti zločinaca. Moraćemo se boriti protiv njih, ali da se borimo onako kako ljudima dolikuje, nikad nečovečno, niti da vraćamo nečovečno – govorio je patrijarh Pavle.
Pouka koja menja perspektivu života
Pravilo koje je sažeto u nekoliko reči poziva nas na promišljanje i konkretno delanje: kako tretiramo druge, tako oblikujemo i sopstveni život. Svaka odluka, svaki čin dobrote ili pravde, direktno utiče na kvalitet zajedničkog života. U pravoslavlju, vera i moral nisu odvojeni od stvarnog sveta; oni se ogledaju u svakom činu dobrote i pravednosti.
Kako obična rečenica oblikuje društvo
Ako bismo se zaista držali ovog pravila, zemlja bi mogla postati blizu rajskog idealnog života, čak i u društvu dalekom od savršenstva. Pouka Patrijarha Pavla nije samo duhovni savet – ona je praktičan putokaz za svakodnevno življenje, za građansku i ljudsku odgovornost, i za odnos prema drugima koji gradi stabilnu i pravednu zajednicu.
Čitanje Jevanđelja za 24. nedelju po Duhovima
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 221 (2,14-22)
14. Jer On je mir naš, koji i jedne i druge sastavi u jedno i razruši pregradu koja je rastavljala, to jest neprijateljstvo, 15. ukinuvši telom svojim zakon sa njegovim zapovestima i propisima, da oba sazda u samome sebi u jednog novog čoveka, stvarajući mir; 16. i da pomiri sa Bogom i jedne i druge u jednom telu krstom, ubivši neprijateljstvo na njemu.
17. I On došavši blagovesti mir vama koji ste daleko i onima koji su blizu. 18. Jer kroz Njega imamo i jedni i drugi pristup ka Ocu u jednom Duhu. 19. Tako, dakle, niste više stranci ni došljaci, nego ste sugrađani svetih i domaći Božiji, 20. nazidani na temelju apostola i proroka, gde je ugaoni kamen sam Isus Hristos, 21. na kome sva građevina, skladno spojena, raste u hram sveti u Gospodu; 22. u koga se i vi zajedno ugrađujete u obitalište Božije u Duhu.
Jevanđelje po Luki, začalo 39. (8,40-56)
40. A kad se vrati Isus, srete ga narod, jer ga svi očekivahu. 41. I gle, dođe čovek po imenu Jair, i on beše starešina sinagoge, i pavši pred noge Isusove, moljaše ga da uđe u dom njegov. 42. Jer u njega beše jedinica kći oko dvanaest godina, a ona umiraše. A kad iđaše Isus, narod se tiskao oko njega. 43. I beše neka žena bolesna od tečenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na lekare i nijedan je nije mogao izlečiti;
44. i pristupivši sastrag, dotače se skuta haljine njegove, i odmah stade tečenje krvi njene. 45. I reče Isus: „Ko je to što me se dotače?” A kada svi odricahu, reče Petar i koji bejahu s njim: „Nastavniče, narod te opkolio i gura te, a ti govoriš: ‘Ko je to što me se dotače?’” 46. A Isus reče: „Neko me se dotače, jer ja osetih silu koja izađe iz mene.” 47. A kad vide žena da se nije sakrila, pristupi drhteći, i pade pred njim, i kaza mu pred svim narodom zašto ga se dotače i kako odmah ozdravi.
48. A on joj reče: „Ne boj se, kćeri, vera tvoja spasla te je; idi u miru.” 49. Dok on još govoraše dođe neko od starešine sinagoge i reče mu: „Umrla je kći tvoja, ne trudi Učitelja.” 50. A kada ču Isus, odgovori mu govoreći: „Ne boj se, samo veruj, i biće spasena.” 51. I došavši u kuću, ne dopusti nikome da uđe osim Petru i Jovanu i Jakovu, i devojčinom ocu i materi. 52. I svi plakahu i jaukahu za njom. A on reče: „Ne plačite, nije umrla nego spava.” 53. I podsmevahu mu se znajući da je umrla.
54. A on izgnavši sve, uze je za ruku i zovnu, govoreći: „Devojko, ustani.” 55. I povrati se duh njen, i ustade odmah; i on zapovedi da joj dadu da jede. 56. I zadiviše se veoma roditelji njeni. A on im zapovedi da nikome ne kazuju šta se dogodilo.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
POGLEDAJTE JOŠ:
SUTRA JE SLAVA I CRVENO SLOVO! Slavimo Vavedenje Presvete Bogorodice!
NEĆE VIŠE BITI BOGAĆENJA NA UDŽBENICIMA, A NEĆE MOĆI NI BILO KO DA IH IZDAJE! Skupština Srbije usvojila bitne izmene zakona! DVE VELIKE NOVINE!!
DRAGAN PANTIĆ SMEDEREVAC PRISTUPIO SNS: Poznati umetnik podržao Vučićevu politiku i stabilnost stranke!