DETE NAM JE USMRTILA ZVER! Ispovest bake ZVERSKI UBIJENE Tamare Ivanović (13) kod pruge u Batajnici pre dve decenije: „Otac i majka su joj umrli od tuge za njom!“

„Teže je nego prvog dana, verujte, iako je prošlo 20 godina. Dete nam je ubila zver i to boli sve više“ , rekla je reporterima Republike, Milka Ivanović neutešna baka Tamare Ivanović, tada trinestogodišnje devojčice koju je na smrt 2005. godine izbo muškarac kada mu je pružila ruku da ustane sa zemljena koju je pao na njene oči.

Tamara se na AranĐelovdan uveče posle šest sati, vraćala iz škole kada je na zemljanom putu naišla na čoveka koji je pao na zemlju. To je bio pijanac i skitnica Dragan Nikolić zvani Čombe, koji je tada imao 43 godine, a koji je prethodno pretukao devojčicu (12) iz Opova, pa je silovao kada je izgubila svest.

Istragom je otkriveno da je pijanac Tamaru sreo oko 18.15 časova nakon što je u stanju teške alkoholisaniosti pao na zemlju. Devojčica je imala nameru da mu pomogne da ustane. Dala mu je ispruženu dečiju ruku, a on je nju iz čista mira izbo u predelu srca i grudi čak 19 puta. Zločinac je uhapšen posle višednevne potrage.

– Devojčica  je ispružila ruku ka meni, i ja sam je napao nožem koji sam izvadio iz džepa jer sam u pijanstvu mislio da će da me napadne– priznao je ubica koji  je osuđen na 40 godina zatvora u tadašnjem Okružnom sudu u Beogradu.

Monstrum se tokom izricanja presude samo podrugljivo smejao, a u toku dokaznog postupka tvrdio je da je tek sutradan u novinama pročitao da je ubijena mlada devojka i shvatio da je to on učinio. Tamarin telefon prodao je na Pančevačkoj pijaci, bez kartice, koju je u noći ubistva izvukao, što je bio još jedan dokaz da je bio pri svesti kada je počinio zločin.

Foto: ST/Vladimir Lukić

U kući u kojoj je devojčica sa roditeljima i bratom, živela u velikoj porodici svog oca, sa  njegovim roditeljima, bratom, snajom i njihovo dvoje dece, sada vlada muk.

Ekipu Republike danas je dočekao veliki pas u dvorištu, aonda je izašla i baka Milka koja živi u kući sada sama sa unukom, rođenim bratom ubijene Tamare.

Baka nam je prilazeći rekla da se ne oseća dobro i da jedva stoji na nogama.

–Nije mi dobro, imam temperaturu, baš sam loše – rekla je držeći se za ogradu sa svoje desne strane kod same kapije.

Kada smo joj rekli da smo tu zbog godišnjce Tamarinog ubistva, priznala je da je to razlog njenih tegoba jer je duševna bol neopisiva.

– Sin i snaja su otišli na njen grob, njeni strici strina, a ja nisam mogla da krenem sa njima – brišući suze priča baka.

Foto: ST/Vladimir Lukić

Ispričala nam je da se Tamarina majka razbolela od tuge i preminula, kao i da je ubistvo devojčice razorilo porodicu.

– Tamarin deda je umro za njom već naredne godine, a jadna njena majka – moja snaja nije ni živela faktički od kad je sahranila ćerku. Najteža bolest je odnela pete godine za Tamarom. Moj sin, neutešni otac devojčice, je umro pre tri godine. Tamarina smrt nas je bacila u jamu, a bili smo veoma složna porodica do njenog ubistva – kazala je baka stiskajući usne da ne zarida.

Dan zverskog ubistva, starica pamti kao najteži u životu, a emocije je kaže, satiru.

– Dete nam nije došlo kući na vreme i krenuli smo svi da je tražimo putem kojim je išla u školu i vraćala se- govori tiho baka Milka i nastavlja:

Foto: ST/Vladimir Lukić

– Ubio je monstrum, o kojem ne želim ni reč da znam. Zatvorenici traže neka prava, kad to čujem ježim se cela, a oduzimali su najsvetija prava na život, čak i deci. 

Napominjemo je da je deka našao svoju unuku mrtvu, oblivenu krvlju, kako su tada preneli mediji, ali ona to opisuje ovako:

– Svi smo je našli. Skoro je do kuće bila došla kad je naišla na skitnicu koja je dolazila u kuću dijagonalno od naše. Čitav kraj je tražio, skakali smo po vagonima – rekla je baka i najednom prestala da govori, okrenuvši se od nas,očigledno ne mogavši da nastavi priču o danu koji je progoni jer je tada izgubila nevino i uzurno unuče dobrog srca koje su svi u okruženju voleli.

Baka se izvinila odlazeći, a mi smo otišli na mesto zločina.

Meštani su nam rekli da su u vreme ubistva na pruzi bili stari teretni vagoni i da je sve drugačije izgledalo, te da je novu prugu zbog podignute visoke ograde nemoguće preći na mestu gde je tog dana poslednji prešla mala Tamara.