ŠTA UČINITI KAD VAS NEKO UPORNO PROVOCIRA: Sveti Serafim Soboljev kaže da nam je Bog podario dve stvari isključivo za ovu situaciju, samo ih ne koristimo

On naglašava da osuđivanje i vređanje nikada ne donose dobro:

– Sve dok ne zatvoriš usta svoja i ne prestaneš da osuđuješ i vređaš, nikada nećeš biti uspešan.

A kada nas neko povredi ili ponizi, najbolji odgovor je mir i krotkost jer to umanjuje i našu i tuđu štetu:

– Krotko i hrišćansko ponašanje predstavlja jedini odgovor koji će doneti najmanju uznemirenost i štetu i tebi i tvojim bližnjima.

Kada nas drugi huškaju ili provociraju, često poželimo da reagujemo naglo i burno, ali svetitelj savetuje da se ne upuštamo u „tuču kao glupi petao“ jer iz takvih sukoba izlazimo povređeni, i telesno i duhovno:

– Iz tuče može da izađeš s krvavom krestom… i možeš i poginuti.

On takođe podseća da se uvrede uvek vraćaju onome ko ih izgovara:

– Uvrede koje upućuješ drugima će se vratiti… pasti na tvoju glavu.

Zato, ako treba da odgovorimo, neka to bude učtivo, dostojanstveno i bez nepristojnosti jer vikom i uvredama samo pokazujemo sopstvenu slabost. Svetitelj kaže da, ako želimo da budemo nalik Hristu, treba da trpimo poniženja s mirom:

– Ako želiš da budeš sličan onome koji je rođen u jaslama, dužan si da spokojno trpiš poniženja.

Jedno od najjačih oružja protiv provokacija jeste – ćutanje:

– Onome što te posebno snažno razdražuje, suprotstavi jednostavno i svepobedno ćutanje.

Ako osetimo da nas nešto uznemirava, da želimo da kažemo nešto oštro ili ako nas provociraju, svetitelj savetuje da se naoružamo strpljivim ćutanjem ili da se sklonimo iz situacije:

– Ćutanje i bekstvo su nam dati upravo za takve slučajeve.

Svako može da ćuti kada je miran, ali „pobedonosno ćutanje je ono koje se pokazuje onda kada ti se daje prilika da govoriš“.

Na kraju, kada neko pokušava da nas isprovocira postavljanjem neprijatnih, oštrih pitanja, svetitelj savetuje jednostavan, razuman odgovor:

– Kada te budu nešto ispitivali… s ciljem da te isprovociraju, uvek uzvrati sa: „Zašto pitate?“

Hrišćansko učenje jasno naglašava da je osuda greh, jer jedini pravi sudija svih ljudskih dela je Bog.

Ad je bio pun revnitelja. A zašto? Zato što su osuđivali, i nisu imali saosećanja za druge ljude, isticao je starac Konstantin Abhazijski,

Umesto osvete i uzvraćanja, vernik je pozvan da trpi, da ne uzvraća zlom na zlo i da se seti sopstvene prolaznosti.

Onaj ko želi da sačuva mir u duši, mora naučiti da se udalji od svake nečiste reči i da sačuva svoje srce od otrova podsmeha.