DECI NIKADA OVO NE GOVORITE: Sveti Porfirije upozorava na veliku grešku koju roditelji čine u najboljoj nameri

Roditeljstvo često podseća na stakleno ogledalo: svaka reč i gest oblikuju pogled deteta na sebe i svet. Sveti Porfirije Kavsokalivit podseća da prava snaga ne dolazi iz ljudskih pohvala, već iz molitve i Božije milosti. Njegove reči ne nude brza rešenja, već pokazuju put kako duhovno vođstvo oblikuje karakter i dušu deteta.

– Detetu ne treba reći: ‘Uspećeš, sposoban si, mlad, hrabar, savršen!’ Znači, niste dobri za dete. Ali možeš mu reći da se moli Bogu. Reci mu: – Dete moje, Gospod ti je dao darove koje imaš. Moli se Bogu da ti da snage da ih razviješ i uspeš. Neka te Bog obaspe svojom milošću. Ovo je savršen metod. Morate naučiti decu da traže Božiju pomoć u svemu – govorio je Sveti Porfirije.

Temelj unutrašnje snage deteta

Sveti Porfirije nas podseća da roditeljska uloga nije u naglašavanju uspeha ili hrabrosti, već u tome da dete nauči da oslanja svoj život na Boga. Molitva postaje most između darova koje je primilo i njihove istinske vrednosti u životu.

Duhovno putovanje kroz roditeljstvo

U pravoslavnom vaspitanju, snaga deteta se ne meri ocenama, pohvalama ili spoljnim priznanjem. Ona se ogleda u sposobnosti da traži Božiju pomoć, da raste u veri i kroz milost Božiju razvija svoj karakter. Sveti Porfirije nas uči da je roditeljstvo, pre svega, duhovno putovanje zajedno sa detetom, gde roditelj vodi primerom, a ne rečima.

Pouka Svetog Porfirija vraća roditelje na suštinu: istinsku snagu i uspeh ne donose pohvale, već vera, molitva i oslonac na Božiju milost. Roditeljstvo se tako pretvara u proces učenja deteta da gradi svoj karakter kroz duhovnu disciplinu i traži Božiju pomoć u svakom koraku života.

Čitanje Jevanđelja za 23. petak po Duhovima

Victor Ciobanu/Shutterstock

 

Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 266 (2,14-19)

14. Jer vi, braćo, postadoste slični Crkvama Božijim koje su u Judeji u Hristu Isusu, zato što i vi propatiste od svojih sunarodnika isto što i oni od Judejaca, 15. koji ubiše i Gospoda Isusa i svoje proroke, i nas progoniše, i Bogu ne ugađaju, i protivni su svima ljudima, 16. sprečavajući nas da govorimo neznabošcima da bi se spasli; i kroz to za svagda da navrše meru grehova svojih, ali ih na kraju sustiže gnev.

17. A mi, braćo, odvojivši se od vas za neko vreme, licem a ne srcem, još više s velikom željom nastojasmo da vidimo lice vaše. 18. Zato htedosmo doći k vama, bar ja Pavle nekoliko puta, i spreči nas satana. 19. Jer ko je naša nada ili radost ili venac hvale? Zar niste to i vi pred Gospodom našim Isusom Hristom o njegovu dolasku?

Jevanđelje po Luki, začalo 58. (11,23-26)

23. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa.” 24. Kad nečisti duh izađe iz čoveka, prolazi kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nalazeći govori: „Vratiću se u dom svoj otkuda sam izišao.” 25. I došavši nađe pometen i ukrašen. 26. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši obitavaju onde; i potonje stanje biva čoveku onome gore od prvoga.”

Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.

Jedan od najvećih duhovnika 20. veka podseća da vera nije samo spoljašnji čin, već štit koji čuva srce od nevidljivih iskušenja i zla koje ponekad nosimo nesvesno, čak i sami prema sebi.

Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.

Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.

Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.

Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.