DARKO OBRADOVIĆ IZNEO JASAN STAV: Srbija je pred velikom šansom, ova četiri stuba su ključna za geostratešku dominaciju!

– Srbija se nalazi u odsudnom geostrateškom trenutku kada je potrebno prilagođavanje. Tokom prethodnog perioda Srbija je uvećala svoj bruto društveni proizvod skoro tri puta, uspešno je sprovela reforme MMF-a i mere fiskalne konsolidacije.

Sve to je uticalo na rekordno visok priliv stranih direktnih investicija. Srbija je postala poželjna poslovna lokacija. Tim rezultatima su pogodovale dve stvari – spremnost srpskog rukovodstva na reforme i evropske integracije Srbije. Proces evropskih integracija i dostupnost pristupnih fondova poboljšao je poslovni ambijent u Srbiji, svake godine srpski izvoz je rastao u odnosu na uvoz iz Evrope.

Vremenom su i kineski investitori prepoznali važnost dostupnosti tržišta EU i zbog toga su preuzeli propalu železaru u Smederevu, Kinezima su trebale kvote za čelik. Celokupna postavka je funkcionisala u uslovima bez međunarodne konfrontacije. Politika četiri stuba davala je rezultate u odsustvu geopolitičkih rizika.

Takva politika je delom nastojala da maksimalizuje geostrateški položaj Srbije, dok je istovremeno poslužila kao pomoć u rešavanju problema nasleđenih od strane pogrešne politike iz 20.veka. Nažalost, politika četiri stuba zahtevala je velike napore. U tu svrhu Srbija se pozicionirala kao vojno neutralna država koja je u praksi vodila politiku vojnog nesvrstavanja. Proglašena vojna neutralnost stalno je bila na testu, a dokazi za njenu doslednost su traženi kako od domaće javnosti, tako i od suprotstavljenih strana.

Zanimljivo da Evropska unija i SAD nikada nisu tražili dokaze srpske vojne neutralnosti. Pod objektivnim procesima politika četiri stuba našla se na testu. Agresija na Ukrajinu nepovratno je promenila percepciju bezbednosti na evropskom kontinentu. Srbija je principijelno reagovala usvajanjem zaključka Saveta za nacionalnu bezbednost kao preciznog putokaza u prvim danima agresije protiv Ukrajine.

Ovaj zaključak je na transparentan način ukazao svim partnerima šta mogu očekivati od Srbije. U prvom redu adresira se pitanje sankcija Rusiji u kontekstu političkih i ekonomskih interesa. Rat protiv Ukrajine se razvukao, a Rusija više svoje ciljeve ne može da ostvari. Ovo je naročito važno sa aspekta preispitivanja politike četiri stuba.

Dok jedni tu politiku posmatraju kao lojalnost Rusiji, drugi je posmatraju kao egzistencijalnu potrebu Srbije. Postoji i treće mišljenje koje ukazuje da Evropska unija nije vojni savez i da svako usaglašavanje sa EU nije kršenje srpske vojne neutralnosti. Treba dodati da se srpska vojna neutralnost odnosi isključivo na vojne saveze ali ne i na evropske integracije. Dakle, uvođenje sankcija Rusiji nije kršenje vojne neutralnosti strogo formalno. Sankcije uvedene Gaspromu od 10.januara 2025. imaju potencijal da ugroze opstanak srpske ekonomije.

Kada je Rusija napala Ukrajinu nije pitala Srbiju za dozvolu, isto tako SAD i EU kada sankcionišu Rusiju ne pitaju Srbiju za dozvolu. Srbija je u poziciji uspešne kompanije na odličnoj lokaciji kojoj se menja regulativa poslovanja i celokupan poslovni ambijent. Jednom rečju međunarodna pravila igre se menjaju, a uspešan igrač (Srbija) mora da im se prilagodi kako bi nastavio sa dobrim rezultatima. Najavljena je i potpuna zabrana tranzita ruskog prirodnog gasa što dugoročne ugovore sa Rusijom čini u potpunosti besmislenim.

Srpska energetska zavisnost od Rusije godinama je održavana, a ruski energetski monopol uskratio je dolazak drugih investicija u gasni sektor. Sada nastupa vreme kada se treba brzo prilagoditi. Politika četiri stuba ostavlja mogućnost preorijentacije. Geostrateški položaj Srbije u pogledu vrednosti zavisi od geopolitičkog izbora. Srbija je čvorište jugoistočne Evrope. Sa istoka je povezana sa Azijom i Crnim Morem, na jugu sa Mediteranom, dok na zapadu sa Jadranom i na severu sa „evropskom ravnicom“.

U prevodu Srbija je čvorište kroz koje se povezuju velike grčke luke, terminali za tečni prirodni gas iz Turske Grčke i Bugarske, i drugi gas iz Azerbejdžana i Centralne Azije. Preko potrebna infrastruktura je neophodna. Eto prilike za Srbiju da kroz zaštitu svoje energetske bezbednosti i diverzifikaciju osnaži svoj položaj kao centralnog energetskog čvorišta na jugu. Gas koji dolazi iz turskih i bugarskih luka, Azerbejdžana i Centralne Azije može biti skladišten u Srbiji kao nekada ruski gas u Austriji. Srpska vojna industrija poseduje najveće kapacitete u regionu, a i šire.

Preko 200 kompanija bavi se razvojem u oblasti vojno-industrijskog kompleksa što da je Srbije specifičnu težinu kao lokaciji za američke i evropske investicije. Svima je jasno da Srbija više nije atraktivna za bazične industrije iz razloga što su naše prosečne plate uvećane i nisu konkurentne. Dakle, potrebni su novi izvori rasta koji odgovaraju očekivanjima našeg obrazovanja, sposobnosti radne snage i potrebama tržišta. Srbija kao vojno-industrijsko čvorište nije naučna fantastika nego realnost.

Treća kategorija koja daje specifičnu težinu srpskoj geostrateškoj poziciji predstavlja rudarstvo. Bogata rudama, sa viševekovnom tradicijom rudarstva Srbija ima istorijsko iskustvo razvoja zasnovanog na rudarskim operacijama. Fokus se neopravdano stavlja samo na litijum, ali litijum je jedna od 34 strateške sirovine sa liste Evropske unije dok Srbija poseduje najkvalitetnije i najdetaljnije istražene rezerve. Zbog svoje geostrateške pozicije Srbija može biti pouzdan partner Evrope i da ima ključnu ulogu u međunarodnim lancima snabdevanja EU.

Ovo treba usloviti dolaskom fabrika baterija i time bi Srbija obezbedila treći stub regionalnog čvorišta. Četvrti stub predstavlja transportni energetsko-ekonomski koridor uključujući i najavu Ursule fon der Lajen da će Srbija postati deo trans balkanskog gasnog koridora. Železnička infrastruktura i kapacitet za skladištenje od Srbije može napraviti kopnenu luku za dalju distribuciju azijske robe i sirovina širom Evrope.

U planu je kopneni put iz Azije preko Kavkaza do Balkana. Srbija ima ogromnu šansu da maksimalno iskoristi svoj geostrateški položaj i evropske integracije. Za maksimalnu korist potrebne su otvorene granice i zeleni ekonomski koridori dok Srbija ne postane punopravna članica EU.

Povlastice koje Srbija ima od evropskih integracija mogu doprineti jačanju srpske strateške ekonomije, suvereniteta i geopolitičkog položaja. Na ovim temeljima Srbija bi osnažila poziciju prema drugim partnerima poput Rusije i Kine, dok bi sa SAD bio otvoren dijalog ka sveobuhvatnom strateškom partnerstvu.

Srpska ekonomija čini oko 70% ekonomije Zapadnog Balkana, odličnu industrijsku bazu, geostratešku prednost oslonjenu na moravsko-vardarski koridor. Novi dogovor sa osloncem na Evropsku uniju daje mogućnost Srbiji da kapitališe na geopolitičkim previranjima kroz maksimalizaciju svojih komparativnih prednosti – istakao je tokom medijskog istupanja.

BONUS VIDEO: