Umorni ste, a ne možete da ZASPITE, ujutru se teško budite: Možda patite od ovog SINDROMA, a da to ne znate

Da li ste od onih koji mogu do kasno da ostanu budni, a ujutru nikako ne mogu da se probude čak ni uz tri alarma i duplu kafu? Možda to nije lenjost, ni noćni ritam, već sindrom odložene faze spavanja. U pitanju je stanje koje „pomerа“ vaš „unutrašnji sat“ i menja način na koji vaše telo upravlja snom.

Ovaj poremećaj nije tek navika kasnog odlaska u krevet, već pravo pomeranje unutrašnjeg ritma koji diktira kada ste pospani, a kada puni energije. Kod osoba ovim sindromom telo odbija da utone u sat najmanje dva sata čak i kad ste legli u krevet na vreme. Tako neko ko bi trebalo da zaspi u 22:00 i probudi se oko 6:30, zapravo tone u san tek duboko posle ponoći, a budi se iscrpljen i dezorijentisan. Tokom radne nedelje spava premalo, dok vikendom često spava do kasnog jutra ili čak popodneva kada telo pokušava da „nadoknadi“ izgubljeni san.

Ljudi sa ovim sindromom često za sebe kažu da su „noćne ptice“, ali razlika postoji. Osobe koje bolje fukncionišu noću biraju da ostanu budne, dok kod osoba sa sindronom odložene faze spavanja telo jednostavno ne dozvoljava da zaspimo ranije, ma koliko to pokušavali. Nije stvar volje, već biologije. 

Shutterstock New Africa

Sindrom odložene faze spavanja pripada grupi poremećaja poznatih kao poremećaji cirkadijalnog ritma spavanja. U pitanju je naš unutrašnji biološki sat, ciklus od 24 časa koji upravlja mnogim telesnim funkcijama od telesne temperature i varenja do nivoa hormona i vremena kada osećamo umor.

Kod osoba sa sindromom odložene faze spavanja ovaj ritam se ne poklapa sa spoljnim svetom. Hormon melatonin, koji inače signalizira telu da je vreme za san, proizvodi se kasnije nego što bi trebalo, pa telo dobija signal za spavanje prekasno. Postoje dva oblika ovog poremećaja:

• Cirkadijalno usklađeni tip – melatonin počinje da se proizvodi manje od dva sata pre nego što osoba zaspi
• Cirkadijalni poremećaj – proizvodnja melatonina kasni više od dva sata ili uopšte ne počinje pre nego što osoba zaspi

U oba slučaja, rezultat je isti – kasno uspavljivanje, teško buđenje i hroničan umor tokom dana. Kao posledica može se javiti pospanost tokom dana, problemi sa koncentracijom i pamćenjem, promene raspoloženja, nervoza i povremena razdražljivost.

Uzrok leži u našim genima. Iako ne postoji test koji direktno otkriva gene odgovorne za sindrom odložene faze spavanja istraživanja potvrđuju da se radi o naslednom faktoru. Genetska promena utiče na dužinu i ritam ciklusa spavanja, čineći da vaš biološki sat „kasni“ u odnosu na većinu ljudi.

Osim genetike, postoje i spoljni faktori koji mogu dodatno poremetiti ritam spavanja kao što su produženo ležanje ili neaktivnost, gledanje i skrovovanje po telefonu pred spavanje, kasno ispijanje kafe ili drugih napitaka sa kofeinom kao što su energetska pića, previše veštačkog svetla uveče i premalo dnevnog svetla tokom dana…

shutterstock.com

Naše telo je izuzetno osetljivo na svetlosne signale, pa večernje „skrolovanje“ na telefonu ili gledanje serija do kasno zapravo može dodatno „pomeriti“ sat unazad.

Sindrom odložene faze spavanja najčešće se javlja kod tinejdžera zato što se tokom puberteta prirodni ritam sna pomera ka kasnijim satima. Međutim, nije rezervisan samo za mlade već se često javlja i kod žena između 40. i 60. godine života. Zanimljivo je da čak 90 odsto odraslih koji pate od ovog sindroma pamte da su još kao deca imali problema sa buđenjem ujutru, piše sajt klinike u Klivlendu (my.clevelandclinic.org).

BONUS VIDEO: