EVO KAKO BOL, TUGA I PATNJA MOGU BITI KORISNI: Starac Jefrem nas uči kako da kroz gorke trenutke oslobodimo svoju duhovnu snagu

U životu svako od nas susreće tuge i patnje koje se ponekad čine teške i neizdržive. Često nastojimo da ih izbegnemo ili da im ne pridajemo značaj, tražeći samo mir i radost. Ipak, pravoslavna duhovnost nas uči da upravo kroz ove teške trenutke duša može da se očisti i ojača. Starac Jefrem Katunakijski nas podseća da žalost i patnja nisu samo iskušenja, već sredstva kroz koja se približavamo Bogu, kroz koja učimo strpljenju i prihvatanju Njegove volje. Svaka tuga nosi svoju svrhu, skrivenu mudrost koju često možemo spoznati tek kroz molitvu i duboko predanje.

Korisnost tuge i patnje u duhovnom životu

– Korisne su žalosti, korisne su patnje, dobre su tuge, zna Bog zašto nam ih daje. Sa tugama Mu prilazimo. Bog nam odnosi tuge… Čovek ne treba da očajava i pada u malodušnost zbog nekog neuspeha. Zato što ne zna koja je volja Božija. Kada spoznaš volju Božiju, trpiš, ali volja Božija nije uvek slatka, ona je i gorka! Samo da molimo Boga da nas udostoji da se na nama ispunjava sveta volja Njegova, uvek – govorio je starac Jefrem.

Patnja kao put ka unutrašnjem rastu

Starac nas uči da ne bežimo od tuge, već da je prihvatimo kao dar koji nas približava Bogu. Svaka patnja, kada se nosi u veri i molitvi, postaje put unutrašnjeg rasta i snage. Pravoslavlje nas podseća: volja Božija se ponekad očituje kroz gorke trenutke, ali u njima se skriva duboka ljubav i milost koja oblikuje naš duh i vodi ka istinskoj unutrašnjoj slobodi.

Čitanje Jevanđelja za 21. utorak po Duhovima

Shutterstock/Albegova Zhanna

 

Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 249 (1,1-2; 7-11)

1. Pavle, po volji Božijoj apostol Isusa Hrista, i brat Timotej, 2. Svetoj i vernoj braći u Hristu Isusu koja su u Kolosi: Blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista.

Jevanđelje po Luki, začalo 34. (8,1-3)

1. I bi posle toga, i on prohođaše po gradovima i po selima propovedajući i blagovesteći Carstvo Božije, i Dvanaestorica s njim, 2. i neke žene koje behu izlečene od zlih duhova i bolesti: Marija, zvana Magdalina, iz koje je izišlo sedam demona, 3. i Jovana, žena Huze, pristava Irodova, i Susana, i druge mnoge koje mu služahu svojim imanjem.

Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.

Dok svet trči za trenutnim zadovoljstvima, ovaj veliki učitelj Crkve nas podseća da pravi plod dolazi samo onima koji strpljivo slede Božiji ritam i poštuju prirodni ritam duhovnog života.

Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.

U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.

Pouka shi arhimandrita Ilije o duhovnom zdravlju razotkriva da svaka rana, ako se nosi sa verom, postaje znak Božje blizine, a ne kazne.

Kako tišina, smirene misli i molitva mogu da postanu snaga koja čuva srce od nemira i vodi nas ka unutrašnjem spokojstvu.