KADA I KAKO SE PROSLAVLJA IMENDAN: Lična svetlost u kalendaru pravoslavlja

U pravoslavnoj tradiciji, pojam „imendan“ označava dan kada Crkva slavi svetitelja čije ime nosi određeni vernik. Ovaj dan nije samo lični praznik, već duboko ukorenjeni deo liturgijskog života, bogat simbolikom i duhovnim značenjem.

Dok je u nekim tradicijama običaj da vernici slave dan svog rođenja, kod pravoslavaca je praksa da se umesto toga slavi imendan, odnosno dan svetitelja čije ime nose. Ova tradicija je duboko ukorenjena u narodnoj pobožnosti i crkvenoj praksi, te se imendan često doživljava kao lični praznik, ispunjen molitvama, okupljanjem porodice i blagoslovima.

Šta znači ime u pravoslavlju i kako ono vodi vernike

U pravoslavlju, ime nije samo „oznaka“ osobe, već nosi duboko duhovno značenje. Mnogi vernici za svoju decu biraju imena svetitelja koji su im uzori u veri i životu, verujući da će ih ime svetitelja voditi i štititi.

Na primer, ime Lazar, koje se može naći u Jevanđelju po Jovanu, simbolizuje uskrsnuće i pobedu života nad smrću, te se često koristi kada želimo reći da je nešto oživelo ili preporođeno. Imena svetitelja stoga nisu samo puko označavanje, već duhovni putokaz i stalni izvor nadahnuća.

Imendan kao trenutak duhovne povezanosti

Proslava imendana nije samo običaj, već i prilika za produbljivanje duhovne veze sa svetiteljem čije ime nosimo. Kroz molitve, post i prisustvo na liturgiji, vernici izražavaju svoju pobožnost i zahvalnost, tražeći duhovnu snagu i zaštitu.

Ovaj dan postaje trenutak kada se lična vera povezuje sa širim crkvenim zajedništvom, stvarajući most između prošlih svetitelja i sadašnjih vernika.

Imendan u srpskoj tradiciji i svetu

Na sajtu Eparhije šumadijske ističu:

– Tradicija pravoslavnog naroda je da slave dan svetitelja na koji su se rodili, ali kod Srba porodična slava preuzela je slavljenje imendana.

SPC/Mitropolija crnogorsko-primorska

 

Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić, arhijerejski namesnik kotorsko-tivatski, o tradiciji obeležavanja imendana je rekao: 

– To kod nas u crkvi nije previše zastupljeno, kod Rusa je mnogo izraženije. Njima je veoma važno da proslave svetitelja čije ime nose. Međutim, i prilikom davanja imena vodi se računa da se odabere ime koje već postoji u redovima svetih. Lep običaj je da se molimo svetitelju čije ime nosimo, iako nije obavezno da se ima imendan – rekao je otac Nemanja na radiju Svetogora.

Tradicija obeležavanja imendana posebno je izražena u Rusiji, gde ga pravoslavni vernici obavezno i s radošću proslavljaju. Imendan u pravoslavlju nije samo dan slavlja, već duboko ukorenjeni običaj koji nosi bogatu duhovnu simboliku. Kroz slavlje imendana, vernici ne samo da odaju počast svetitelju čije ime nose, već i potvrđuju svoju veru, povezujući se sa tradicijom i zajednicom. Ovaj običaj svedoči o živahnoj i trajnoj pobožnosti koja čini srž pravoslavnog identiteta.

Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika.

Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu.

Iza svečanih odora i crkvenih titula krije se duboko simbolično služenje Bogu i zajednici, staro više od dva milenijuma.

Kada mladenci stanu pred oltar, krunisanje postaje trenutak u kojem ljubav dobija svetost, a njihov dom — neprolazni blagoslov.

Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku.

Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.