EVO KOLIKO KOŠTA LEGALIZACIJA KUĆE PO NOVOM ZAKONU: Važno je u kom gradu je objekat i u kojoj zoni! Plaćanja oslobođeni ekonomski objekti na selu do 500 kvadrata

Predlog Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji je ušao u skupštinsku proceduru, donosi jasna pravila i fiksne iznose za troškove evidentiranja bespravno izgrađenih objekata. Reč je o zakonu koji bi, prema rečima nadležnih, trebalo konačno da reši višedecenijski problem nelegalne gradnje u Srbiji i uvede red u katastarske evidencije.

Najvažniji deo za građane tiče se cene. U Beogradu će naknada za troškove evidentiranja biti najviša – u ekstra zoni čak 1.000 evra, u prvoj zoni 800 evra, dok će u drugoj i trećoj zoni iznositi 300 evra. U četvrtoj zoni predviđeno je 200 evra, u petoj 150, a u šestoj i drugim perifernim zonama 100 evra.

U gradovima sa više od 100.000 stanovnika naknada će biti upola manja nego u prestonici: 500 evra u ekstra i prvoj zoni, 250 evra u drugoj, 150 evra u trećoj i 100 evra u četvrtoj i ostalim zonama. Gradovi i opštine koje imaju između 50.000 i 100.000 stanovnika plaćaće 300 evra u prvoj zoni, 200 u drugoj, a 100 evra u svim ostalim.

U manjim opštinama i selima, gde broj stanovnika ne prelazi 50.000, naknada je simboličnih 100 evra. Zakon predviđa i socijalne olakšice. 

– Ovaj zakon donosi jasnu strukturu troškova i precizno definiše ko je oslobođen plaćanja. To je važno jer se godinama stvarala pravna nesigurnost – građani nisu znali da li i kada će njihov objekat moći da bude legalizovan – objašnjava advokat iz Advokatske kancelarije Radoičić i saradnici iz Beograda, koja se bave i procesom legalizacije.  

Naknadu za troškove evidentiranja neće plaćati vlasnici porodičnog stambenog objekta ili stana koji koriste za stanovanje, ukoliko je podnosilac prijave lice sa invaliditetom, borac, porodica sa troje ili više dece, samohrani roditelj ili korisnik socijalne pomoći. Kao socijalna i demografska mera predviđeno je da se naknada za upis nepokretnosti ne plaća za pomoćne i ekonomske objekte do 500 m˛, dok se za sve objekte površine preko toga plaća naknada od 10 evra po metru kvadratnom površine. 

– Za seoska domaćinstva i male privrednike ovo je značajna olakšica. Posebno jer se po prvi put eksplicitno oslobađaju plaćanja objekti do 500 kvadrata koji imaju ekonomsku namenu – dodaju iz  Advokatske kancelarije Radoičić. 

Cilj zakona, prema obrazloženju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, jeste da se „konačno stavi tačka na pitanje divlje gradnje i obezbedi pravna sigurnost vlasnicima nekretnina“.

Svi objekti koji ne budu prijavljeni u predvidenom roku ostaće u statusu bespravne gradnje, dok će novi nelegalni objekti po sili zakona biti upisani u korist Republike Srbije, osim ako država proceni da nisu od interesa – u kom slučaju će biti uklonjeni.

– Pravna sigurnost je ključna. Ako građani iskoriste ovu priliku, konačno će imati uredne vlasničke listove i mir u pogledu imovine. Takođe, uvek je preporuka da vlasnici bespravno podignutih objekata, bez obzira da li su pokrenuli postupak legalizacije ili ne, angažuju pravnike koji su specijalizovani u oblasti legalizacije bespravno podignutih objekata – zaključuju iz Advokatske kancelarije Radoičić i saradnici. 

Prema procenama, najveći broj građana platiće između 100 i 300 evra za legalizaciju, dok će oni u centralnim beogradskim zonama za isti postupak izdvojiti i do 1.000 evra. Novi zakon tako postavlja jasnu cenu za ono što mnogi čekaju decenijama – da njihova kuća ili stan napokon postanu pravno priznati.

Bespravna gradnja u Srbiji traje decenijama, a država je više puta pokušavala da je reši donošenjem posebnih zakona o legalizaciji. Ni Zakon o ozakonjenju iz 2015. godine nije dao očekivane rezultate – broj bespravno podignutih objekata i dalje je veliki, a nova gradnja bez dozvole nije zaustavljena. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u katastru nepokretnosti trenutno je upisano oko 4,9 miliona nepokretnosti, dok je čak 4,8 miliona van evidencije. Od tog broja, oko 2,1 milion objekata je bespravno izgradeno, a oko 2,7 miliona je legalno podignuto, ali nikada nije upisano u katastar.