TRAGIČNA SUDBINA ŠABANA ŠAULIĆ! Goca otkrila sve o poslednjem danu pokojnog supruga, jedna stvar je ključna!

U emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“ koja se emituje na Blic televiziji, Gordana Šaulić, supruga legendarnog pevača narodne muzike, otvorila je dušu i ispričala najteže trenutke svog života – poslednji razgovor sa Šabanom, dan kada je saznala da ga više nema, i godine koje su usledile nakon tragedije.

– On je u subotu krenuo ali to su znakovi neki pored puta Slavice, verovatno to neko ne prepoznaje, nisam ni ja prepoznala, možda ni on. Sve je bilo drugačije. Nije uopšte ličilo… Čovek koji je trebalo da ih čeka tamo u Dizeldorfu nije došao, došao je neki drugi, taj ih je odvezao u taj Bielefeld, ali nije mogao da ostane, došao je sa svojom ženom koja radi, morao je da se vrati… Uopšte, sam odlazak njegov je vrlo čudan. On je izašao iz kuće stavio kofer u kola, izvadio taj kofer i vratio se na pola puta. Ja sam izašla misleći da je nešto zaboravio i kažem „zašto se vraćaš, ne valja se vraćati“, samo je onako stao na pola dvorišta i kaže: „Ne, samo gledam…“. I to je to tako zadnje onako što je bilo onako sa koferom, „samo gledam“ i gledao je u kuću u mene i ja izađem onda do kapije i to je bilo taj trenutak – prisetali se Gordana i nastavila:

– Posle toga je trebao da ga vozi drugi čovek, vozio ga je eto taj koji uopšte… čovek koji je poginuo isto, koji nije bio uopšte predviđen da bude s njim, tako da to je neki splet okolnosti i uopšte sam način na koji se to desilo je potpuno ne mogu da kažem sudbina, nešto, šta je to da se na tom putu u šest ujutru tu nađe jedan čovek koji… Ja izbegavam to da kažem ali jedan dripac, klošar je l tako je izgledao na suđenju, drogiran, pijan bez vozačke dozvole, sa ukradenim automobilom koji je tamo gde je dozvoljeno 80 vozio 160 i na kraju dva čoveka je ubio, unesrećio dve porodice. Naš kum koji je sedeo pozadi je invalid. Upropašćeni potpuno, tri porodice, izgubljeni životi i dobio je samo tri godine.

Čovek koji ga je udaro nije imao trunku savesti.

– Sam taj osećaj mislim što se nas kao porodice tiče on je mogao da bude doživotno nama to ništo ne bi vratilo i značilo ali osećaj da jedan čovek tako sedi preko puta vas bez trunke kajanja bez nečega da kaže: „Žao mi je, izvinite, bio sam lud, pijan, desilo se“, mislim saobraćaj je saobraćaj svi smo mi negde izloženi tome ali kad ti svesno mislim ideš i drogiran i pijan i lud i blesav, što bi rekli, onda ti bukvalno samo ti je trebao pištolj da ih ubiješ tu na mestu.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Tog jutra kada se dogodila saobraćajna nesreća Goca je bila uznemirena.

– Mi smo se čuli negde oko jedan, pola dva, dosta kasno je nešto taj koncert počinjao i on kaže: „Trebao sam davno da krenem da pevam, ovde je nešto, neka gužva, neki narod, nikako da krenem da odradim to“. On je menjao kartu trebao je da se vrati preko Beča, kako se inače vraćao, međutim on je promenio kartu i to je jedino mesto bilo u avionu i direktan let iz Dizeldorfa. Kažem mu „imaš 160 km Bielefeld-Dizeldorf rano je mnogo“, „Ma“, kaže: „Ne mogu da se cimam više preko Beča“. Tako da je jurio tu kartu i uzeo je tu kartu i da krene ranije i što ranije, ne znam, negde samo da se krene – rekla je Gordana.

Gordana je tog jutra zvala Šabana, ali odgovora nije bilo.

Foto: ST/Vladimir Lukić

– Ja sam se dosta rano probudila i već sam počela da ga zovem negde oko deset do šest možda, pretpostavljam da je trebao već da krene na aerodrom. Ne javlja se i zvoni telefon i ne javlja se, onda zovem tog našeg kuma kom isto zvoni telefon, ne javlja se i onda mene već hvata neka panika. Neprirodno je da se ne javlja i već to prolazi vreme i pogledam na telefonu reko da vidim kad sleće taj Dizeldorf i vidim sve avione, interesantno, samo taj let mi se nije pojavio. Zovem ženu koja je tad radila avionske karte, koju probudim u nedelju ujutru i kažem „je l’ taj Dizeldorf otkazan, je l’ se tu nešto desilo“, ona kaže: „Nemam pojma, ja sam u krevetu, šta desilo“, ja joj kažem da ne mogu dobijam Šabana, morao je biti na aerodromu. I u jednom momentu, onda tako u toj, u tom ludilu, jurnjavi, samo mi se pojavi na Viberu slika kuma koji onako nekim suludim glasom, uvijen u nešto belo, mi objašnjava, ja mislim da su se oni tukli, da je njih neko prebiio u toj diskoteci, jer ovaj nešto mumla i samo u jednom momentu kad je na nemačkom pitao doktora: „Gde je Šaban Šaulić, to mi je brat?“, ja sam shvatila da se nešto desilo. Izgubila se veza i ja sam onda krenula unezvereno, ne znam koga da zovem, šta da radim, koga da pitam na kraju šta se desilo, šta je bilo.

Cela porodica se uključila, pokušavali su da dobiju neku informaciju.

– Ilda je zvala našeg prijatelja koji je bio u Nemačkoj koji je nažalost jedini dobio, uspeo da dobije tu informaciju, jer inače oni u principu ne daju takve informacije jer to je bilo dosta rano za neku informaciju, ali su već tad imali. Helikopter je brzo stigao, posle sam videla po nekim izveštajima koje sam mogla da čitam, helikopter je brzo stigao na lice mesta, oni su ga već reanimirali u tom helikopteru ali kaže i da je bio u bolnici na stolu ne bi mogli jer to su bila unutrašnja krvarenja…

Foto: Dragan Kadić

Gordana je videla reakciju žene koja je radila kod njih, posle čega se onesvestila.

– I onda je krenula jedna agonija, Ilda je to javila, znam da je ova žena koja je radila kod nas, ona se uhvatila za usta, ja sam samo rekla „nikad ne izgovaraj“, tu sam se onesvestila, posle su me polivali vodom i onda sam, naravno, koliko došla sebi. Mihajlu je već javila ta žena, Sanela je došla…

Godinu dana, kaže Gordana, trebalo je da prođe da bi shvatila neke stvari.

– Uopšte nisam puštala ni radio televizor ponekad neke vesti, i jednostavno nisam bila uopšte za izlazak. U tim periodima pored mene, pošto deca imaju svoje živote, svoje porodice, to je bilo potpuno normalno da ih ja ne vučem sada ponovo jer kad smo svi zajedno u našoj tuzi onda smo još ubijeni, oni moraju da imaju svoja krila, da idu, svako svoji bol nosi na svoji način. Mihajlo tad još nije bio oženjen, bio je u Srbiji, pa smo onda on i ja nekako tu bili, ali uz mene su bili moja familija brat, snaja, njihove ćerke, moja kuma, moja drugarica… To je neki period, uz moju decu, koji mi je pomogao, godinu dana prvih, nekako da se saberem i shvatim da sam u toj velikoj kući sama i da mora se dalje, jednostavno ja moram da budem hrabra i da ja vodim moju decu jer ako ja padnem onda padaju i oni. Ja njih treba da dižem, mada u jednom periodu su oni ipak mene dizali što znam da nije bilo ni malo lako i dan-danas me vuku, „ajde mama putujemo ovde, ajde idemo“, možda nekad mi se i ne ide ali zbog njih, da ne bi razmišljali da sam sama onda i ja kažem „dobro idem“, ali s njima i sa njihovom decom, gde nekako vreme sad ima jednu drugu dimenziju i život poprima potpuno neki drugi smisao, ali u svakom tom razgovoru u svakom našem privatnom nekom razmišljanju, osećenju je tata prisutan i deda – podvukla je Gordana Šaulić.

BONUS VIDEO: