KAKO DUŠU OČISTITI OD GREHA: Vladika Nikolaj objašnjava šta je “carevo pokajanje” i kako nas ono vodi ka duhovnoj slobodi

U tišini noći i nemiru dana, čovekov duh traži očišćenje. Vladika Nikolaj Velimirović nas u svojoj besedi za 19. nedelju po Duhovima podseća da istinsko pokajanje nije trenutni čin, već stalan tok duše – molitva, uzdah i suza koji oblikuju našu unutrašnju veru i pripremaju nas za susret sa Bogom. Kroz primer cara Davida, svetitelj nas uči da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i blagoslovu.

Beseda o carevom pokajanju

Utrudih se uzdišući; svaku noć

kvasim odar svoj, suzama svojim

natapam postelju svoju. (Ps. 6, 6)

Dan se smenjuje noću, a noć danom. Neka se i naše dnevno pokajanje smenjuje noćnim, i noćno dnevnim. Dnevno pokajanje pokazuje se u glavnom dobrim delima, a noćno u molitvi, uzdisanju i plaču. Tako se odužujemo danima i noćima, ispunjavajući ih onim što najviše pred Bogom vredi, i što će s nama poći na Sud Božji.

Pogledaj u cara Davida, i vidi primer istinskog pokajanja. Nije dovoljno ispovediti pred sveštenikom greh svoj i odmah smatrati ga oproštenim. Gle, i David je pred prorokom Natanom priznao svoj greh rekavši: sagriješih Gospodu (II Sam. 12, 13). Ali veliki car nije to smatrao dovoljnim, nego je neprestano uzdisao u molitvi pred Bogom, i svaku noć suzama pokajanja omivao greh svoj. Čak i ležanje u postelji nije mu služilo za odmor, nego za umor od plača pokajničkog, plača uzdisajnog.

Nemoj reći: David je ubio i preljubio, imao se za šta toliko i kajati. A zar ti mržnjom ne ubijaš ljude, i nečistim pomislima i željama ne činiš preljubu? Nije ovaj život za pravdanje sebe, brate, nego za obličenje sebe. Blago samo onom koga Bog bude opravdao na Sudu Strašnom.

Pokajanje nije stvar jednoga sata ili jednoga dana. Ono treba da bude unutrašnje zanimanje naše do kraja života. Svaku noć kvasim odar svoj, govori David. Time se ne kaže da se danju ne treba kajati, nego da je izliv duševnog pokajanja udobniji noću nego danju. U tišini noćnoj i grehovi naši i Sud Božji izlaze nam jasnije pred oči… I ne opominje li nas noć jasnije na smrt od dana? I postelja naša na bliski grob?

O Gospode, pravedni i divni, ni pokajati se ne možemo istinski bez Tvoje pomoći. Pomozi nam, Sveblagi, da možemo videti grehovne rane naše, i osetiti smrad od njih, i zaridati sami nad sobom pre nego što srodnici naši zaridaju nad mrtvom telesinom našom; pre, Gospode, pre – nego što angeli naši hranitelji ne zaridaju nad strvinom duše naše kad se vrgne u oganj neugasivi. Pomozi i spasi, Gospode Bože naš. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 18. subotu po Duhovima otkriva kako molitva i vera otvaraju vrata nebeske slave dostupne svima koji Ga slede.

U besedi za 19. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o plamenu roditeljske i sinovske ljubavi koji menja srce – samo retki ga primećuju.

U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.

Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako izbegavanje zlih saveta i sablazni može promeniti ne samo vaš život, već i živote onih oko vas.

Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog I Žičkog za 19. Sredu po duhovima otkriva kako volja usklađena sa Božijom voljom oblikuje život ispunjen dobrotom, pravdom i unutrašnjim mirom, čak i usred svakodnevne žurbe i iskušenja.

U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.