38 MRTVIH ZA TRI GODINE: Misterija SAMOUBISTAVA TAJKUNA u Rusiji još traje, ogroman broj njih trgovali NAFTOM

Šta se to dešava po Rusiji od početka rata u Ukrajini?

Kako je moguće da je 38 ruskih tajkuna izgubilo život pod nerazjašnjenim okolnostima a godinama pre toga maltene nijedan?

Kod najmanje deset njih zvanični uzrok smrti naveden je kao samoubistvo.

Najteže je pogođena privatna energetska kompanija Lukoil, koja je izgubila najmanje četiri člana svog najvišeg menadžmenta.

Upravo je rukovodstvo Lukoila, uključujući i tu četvorku, na početku ruske invazije javno istupilo protiv rata, podsetio je list Njujork post.

Uprava najveće privatne ruske naftne kompanije samo nekoliko dana nakon napada na Ukrajinu u februaru 2022. pozvala je na okončanje neprijateljstava.

U saopćenju su naveli da „izražavaju saučešće svim ljudima pogođenim ovom tragedijom“ i apelovali na „rešavanje problema između Rusije i Ukrajine putem ozbiljnih pregovora i diplomatije“.

Kao prvi od članova uprave Lukoila koji je podržao antiratno saopštenje, život je izgubio milijarder Aleksandar Subotin (43) u maju 2022. godine.

Njegovo telo pronađeno je u podrumu jednog šamana u gradu Mitišči, severoistočno od Moskve.

Navodno se otrovao otrovom žabe koji je šaman koristio kao „lek“ protiv alkoholizma, od kojeg je Subotin bolovao.

Nakon trovanja milijarder je doživeo srčani udar, tvrdili su kasnije ruski forenzičari koji su se bavili slučajem.

Tri meseca kasnije poginuo je i predsednik uprave Lukoila Ravil Maganov (67) nakon pada s prozora šestog sprata moskovske bolnice, gde je bio zbog infarkta. Ruska državna agencija TASS proglasila je smrt samoubistvom, navodeći da je Maganov uzimao antidepresive.

Nedugo zatim, njegov naslednik Vladimir Nekrasov (66) preminuo je od „akutnog zastoja srca“, dok je potpredsednik Lukoila, Vitalij Robertus (53), pronađen obešen u svojoj kancelariji.

Bivši ministar transporta Roman Starovoit je samo nekoliko dana nakon što je otpušten počinio samoubistvo.

Serija misterioznih smrti nastavila se paralelno s ratom u Ukrajini. Nijedan sektor u Rusiji nije zabeležio više sumnjivih smrti od početka invazije od – naftnog.

Pored četvorice iz Lukoila, život su izgubili i brojni menadžeri iz kompanija koje su deo gasnog giganta Gasproma ili s njim blisko sarađuju.

Među njima su ruski oligarh Jurij Voronov, pronađen s metkom u glavi; Leonid Šulman, izboden u kupatilu svoje kuće; te Aleksandar Tjuljakov, koji je pronađen pretučen i obešen.

Prema pisanju Njujork posta, „skokom kroz prozor“ život je okončao i Andrej Badalov, potpredsednik kompanije Transnjeft, najveće ruske državne firme za transport nafte i upravljanje naftovodima.

Sumnjive smrti ne zaobilaze ni druge sektore.

Moskvi je za tajne operacije, uključujući obaveštajne aktivnosti, svake godine potrebno oko 160 milijardi dolara.

Taj novac potiče iz „tajnog“ dela državnog budžeta, a sistem njegovog preusmeravanja i skrivanja često se širi i na privatne kompanije čije je rukovodstvo lojalno ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Prema istom izvoru, Kremlj se najpre rešavao menadžera koji su mu delovali nedovoljno poslušno, piše Klix.ba.

Poslednji talas „samoubistava“ odnosi se, međutim, na one koji su se usudili da prisvoje deo tih skrivenih sredstava – a za to u današnjoj Rusiji sledi brza i brutalna kazna.

– Poenta svih ovih smrti je njihova apsurdnost – izjavio je za Njujork post Piter Doran, stručnjak za Rusiju iz Fondacije za odbranu demokratije.

– Iako su mnoge od njih predstavljene kao samoubistva ili prirodne smrti, svima je jasno da to nije istina – rekao je.

Prema njegovim rečima, sve te smrti povezuje i njihova „spektakularnost“ – one imaju ulogu javnog upozorenja, zastrašujućeg podsetnika onima koji bi se mogli odmetnuti od lojalnosti Kremlju.