ŠOK! TRAMP DOBIJA KLJUČNU TERITORIJU OD SI ĐINPINGA! Evo šta Se Krije Iza Ove Krucijalne Odluke!

Kineski predsednik Si Đinping pokušava da natera američku administraciju da promeni svoju strategiju prema Tajvanu, otkrili su neimenovani izvori upoznati sa situacijom za Volstrit žurnal.

Vršeći pritisak na Donalda Trampa, Si se nada da će primorati Vašington da bira između povoljnog ekonomskog sporazuma sa Pekingom ili kontinuirane podrške Tajvanu.

Tramp oblikuje veći deo svoje spoljne politike kroz prizmu transakcija, u većoj meri nego bilo koji prethodni američki predsednik. Koristi nagrade i pretnje troškovima da podstakne drugu stranu na akciju, umesto da se oslanja na zajedničke vrednosti ili međunarodno pravo. Njegove pretnje da će uvesti carine čak i bliskim saveznicima i prihvatanje Boinga 747-8 iz Katara, koji je postao deo flote Er Fors Van, najbolje ilustruju ovu politiku. Trampov aplauz Vladimiru Putinu i prostiranje crvenog tepiha na Aljasci dodatno zamagljuju granice između saveznika i neprijatelja.

Foto: Tanjug/AP Photo/Evan Vucci/Anthony Kwan, Pool

Peking planira da iskoristi ovu percepciju i istovremeno ponudi „i štap i šargarepu“: vršeći pritisak na Vašington da napravi ustupke oko Tajvana u zamenu za trgovinski sporazum, kao i sporazum o TikToku. SAD i Kina su postigle okvirni sporazum koji omogućava TikToku da ostane aktivan u SAD, uz restrukturiranje vlasništva i kontrole. Prema sporazumu, koji je objavio Vašington post, američke institucije bi preuzele ključne segmente bezbednosti, podataka i upravljanja algoritmima, dok bi BajtDans zadržao ekonomske interese. Tramp tvrdi da je dogovor postignut, ali Kina i BajtDans još uvek nisu zvanično potvrdili detalje, što sugeriše da koriste sporazum kao polugu u pregovorima.

Tramp i Si bi trebalo da se sastanu krajem oktobra u Južnoj Koreji na Azijsko-pacifičkom forumu, nakon čega bi mogla da usledi Trampova poseta Pekingu početkom sledeće godine i Sijeva poseta Beloj kući. Si namerava da iskoristi sastanke da pokuša da ubedi Trampa da se SAD jasno protive nezavisnosti Tajvana, rekli su izvori za WSJ. Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije i ne odustaje od ponovnog ujedinjenja.

Si nije bio zadovoljan Bajdenovim stavom o Tajvanu, koji zvanično navodi da SAD „ne podržavaju“ tajvansku nezavisnost, iako je Peking donekle ublažio taj stav. Trampova administracija nije usvojila Bajdenovu formulaciju. Portparol Stejt departmenta je rekao da se SAD „protive bilo kakvim jednostranim promenama statusa kvo“ i da Kina predstavlja „najveću pretnju miru i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu“.

Da Tramp i dalje pokazuje znake opadanja podrške Tajvanu postalo je jasno ovog leta, kada je blokirao više od 400 miliona dolara vojne pomoći Tajvanu usred trgovinskih pregovora sa Kinom, signalizirajući moguću promenu prioriteta u Vašingtonu. U avgustu je Tramp rekao da mu je Si obećao da Kina neće napasti Tajvan tokom njegove administracije, napominjući da je Kina „veoma strpljiva“.

Kineski savetnici van vlade vrše pritisak na SAD da zvanično objave svoje protivljenje nezavisnosti Tajvana. „Zabijanje klina između Vašingtona i Tajpeja je sveti gral Pekinga po pitanju Tajvana. To bi poljuljalo poverenje Tajvana i povećalo uticaj Pekinga na Tajpej“, rekao je za WSJ Evan Medeiros, bivši visoki zvaničnik Obamine administracije i profesor na Univerzitetu Džordžtaun. Za Sija, razlika između „nepodrške“ i jasnog „protivljenja“ nezavisnosti Tajvana nije samo semantička – ona bi označila prelazak sa neutralnog stava na otvoreno slaganje sa Pekingom, čime bi se dodatno učvrstila Sijeva moć i Kini pružio politički legitimitet za akcije prema Tajvanu.

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton dugo je upozoravao da Tramp smanjuje vojnu pomoć Tajvanu kako bi udovoljio Kini, tražeći veliki trgovinski sporazum ili ostvarujući lične političke ciljeve. Bolton veruje da bi Tramp mogao da prizna suverenitet Kine nad Tajvanom, što bi ugrozilo američku posvećenost regionu i podstaklo Peking da pojača pritisak. SAD prodaju oružje Tajvanu prema Zakonu o odnosima SAD sa Tajvanom, koji obavezuje Vašington da pomogne u odbrani Tajvana, ali ne zahteva automatsku vojnu intervenciju u slučaju invazije.

Tajvan, s druge strane, i dalje drži veoma važnu kartu u rukavu – proizvodnju mikročipova. Proizvodi preko 60 odsto svetskih poluprovodnika i više od 90 odsto najnaprednijih čipova, što ga čini ključnim partnerom za američke tehnološke kompanije. Gubitak pristupa tajvanskoj industriji imao bi veće posledice po SAD nego finansijska kriza iz 2008. ili pandemija koronavirusa, procenjuje Institut Hadson.

Istovremeno, Pentagon je zabrinut zbog niskih zaliha ključnih raketa u slučaju sukoba sa Kinom. Iako je Trampov „veliki, lepi zakon“ obezbedio dodatnih 25 milijardi dolara za proizvodnju municije tokom narednih pet godina, izazovi ostaju. Proizvodnja može trajati i do dve godine, a testiranje novih dobavljača je skupo i dugotrajno. Zato je Pentagon pokrenuo program za ubrzanje proizvodnje oružja. Savet za ubrzanje proizvodnje municije, koji predvodi zamenik sekretara za odbranu Stiv Fajnberg, organizuje sastanke sa vodećim proizvođačima kao što su Lokid, Rejtion, Boing i Anduril Industris, sa ciljem udvostručavanja ili čak učetvorostručivanja proizvodnje raketa kao što su sistem Patriot i rakete preciznog udara u narednim godinama.

Pentagon se takođe bavi uskim grlima u lancu snabdevanja kao deo šire strategije za pripremu za potencijalni sukob u indo-pacifičkom regionu, gde potreba za odbrambenim raketama raste zbog tenzija sa Kinom.