„MI ĆEMO UGASITI SVETLO U MOSKVI“ Tajni signal može da izazove STRAŠAN HAOS u Rusiji: Ovo je Putinova NOĆNA MORA!

Dok se rat u Ukrajini približava četvrtoj zimi, Kijev očigledno menja vojnu taktiku. Prema analizi danskog vojnog stručnjaka Andersa Puka Nilsena, Ukrajina svesno ograničava upotrebu svojih raketa dugog dometa – ne zbog nestašice, već zato što priprema novu fazu rata, zasnovanu na odvraćanju i preciznim udarima koji bi mogli, kako kaže, izazvati „teški haos“ u Rusiji.

Nilsen, analitičar Kraljevskog danskog koledža za odbranu, ističe da je sposobnost Ukrajine da pogodi ciljeve duboko na ruskoj teritoriji jedna od ključnih prekretnica rata.

Dok je Rusija od početka invazije imala mogućnost da napada bilo koji deo Ukrajine, Kijev je tu sposobnost stekao tek zahvaljujući sopstvenoj vojnoj industriji i strateškom planiranju.

„Ukrajina je rano shvatila da bez sposobnosti da udari duboko u Rusiju ne može ni da dođe do povoljnih pregovora o miru“, navodi Nilsen u razgovoru koji prenosi Jutarnji list.

Početkom 2025. postalo je jasno da Ukrajina sada poseduje tu mogućnost u meri koja joj omogućava sistematski pritisak na rusku ekonomiju, naročito na energetski sektor. Ali, umesto da te sposobnosti koristi svakodnevno, Kijev ih, prema Nilsenovoj oceni, koristi kao sredstvo odvraćanja — politički i psihološki signal Moskvi da bi svaka nova kampanja protiv ukrajinske infrastrukture mogla imati visoku cenu.

U središtu te nove strategije nalazi se raketa „Flamingo“, ukrajinska krstareća raketa s dometom od oko 3.000 kilometara i bojevom glavom teškom gotovo tonu. Nilsen je upoređuje s američkim Tomahavkom, ističući da Ukrajini daje „potpuno novu dimenziju strateške samostalnosti“. Iako je potvrđeno samo nekoliko napada ovim oružjem, Ukrajina tvrdi da proizvodi oko 50 raketa mesečno, a do početka 2026. planira da poveća proizvodnju na 200 komada. To pokreće pitanje – zašto ih ne koristi češće?

Nilsen smatra da Ukrajina svesno skladišti svoj arsenal, pripremajući se za zimu i mogući novi ruski talas napada na energetsku mrežu. Ovu tezu potvrđuju i reči predsednika Zelenskog, koji je nedavno izjavio: „Ako Rusija ugasi svetla u Kijevu, Ukrajina će ugasiti svetla u Moskvi.“ Samo nekoliko dana kasnije, Rusija je napala ukrajinsku elektranu, a Kijev je uzvratio udarom na postrojenje u Belgorodu, ostavljajući bez struje oko sto hiljada ljudi.

Prema Nilsenovim rečima, Ukrajina time prelazi iz faze odbrane u fazu „odvraćanja kaznom“ – koristi pretnju odmazdom da bi sprečila buduće napade. „Ovo je prvi put da Ukrajina pokazuje da ne samo da može da se brani, već i da zastrašuje protivnika“, ocenjuje danski analitičar.

Ipak, dodaje da Vladimir Putin nije lider koji se lako da zastrašiti. Napadi na ukrajinsku infrastrukturu deo su šire ruske strategije iscrpljivanja ukrajinskog društva, pa je realno očekivati da će i ove zime Moskva pokušati da paralizuje ukrajinsku energetsku mrežu. Ključno pitanje, kaže Nilsen, jeste da li će Ukrajina tada zaista odgovoriti velikom kampanjom odmazde.

On procenjuje da Ukrajina gomila zalihe svojih najmoćnijih raketa upravo za tu zimsku kampanju i da Flamingo možda nije zamišljen samo kao oružje za napade na ruske rafinerije, već kao sredstvo psihološkog i strateškog pritiska. Njegov efekat, objašnjava Nilsen, nije samo fizički, već i simboličan — pokazuje da Ukrajina sada poseduje instrument odvraćanja koji do pre godinu dana nije postajao.

Na kraju, danski analitičar upozorava da bi rusko civilno stanovništvo, za razliku od ukrajinskog, moglo teže podneti eventualne nestašice struje i gubitak infrastrukture. „Postoji ironija u tome da bi ruska strategija iscrpljivanja mogla postati efikasna, ali protiv same Rusije“, zaključuje Nilsen.

UPRAVO IZREČENA NAJSKANDALOZNIJA IZJAVA IKADA IZ MOSKVE

Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik i sadašnji zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, objavio je dugu poruku na Telegramu o onome što je nazvao „epidemijom neidentifikovanih bespilotnih letelica“ u Evropi.

On tvrdi da avioni „lete svuda, u blizini vojnih baza, aerodroma, iznad gradova“, ali da „ostaje nejasno čiji su“.

„Koje su verzije?“ pita Medvedev i navodi pet mogućih objašnjenja:

„Provokacije ukrajinskih nacista sa ciljem povećanja snabdevanja oružjem i izazivanja rata“

„Aktivnosti proruskih podzemnih grupa u ovim zemljama na destabilizaciji života u EU“

„Testiranje snage njihovih sistema protivvazdušne odbrane od strane lokalnih obaveštajnih agencija“

„Igre lokalnih budala sa namerom da se zabave“

„Direktna lansiranja bespilotnih letelica iz Rusije“

– Bilo koji od gore navedenih razloga ili njihova kombinacija, mogao bi biti uzrok ove panike oko „ruskih bespilotnih letelica“. Ali to nije bitno. Važno je da glupi Evropljani osete opasnost od rata na sopstvenoj koži. Da se plaše i drhte kao glupe životinje koje su prisiljene na klanje. Možda će tada shvatiti šta je rat. I otkinuti glave njihovim gadovima poput Merca i Makrona, koji zarađuju novac i političke poene na krvi – rekao je Medvedev.

Ova izjava dolazi nakon niza izveštaja o bespilotnim letelicama koje su primećene u blizini vojnih baza, aerodroma i iznad gradova u nekoliko evropskih zemalja, što je izazvalo rasprave o poreklu aviona i ko ima motiv da ih lansira. I Danska i Nemačka tvrde da je bespilotne letelice poslala Rusija.

RUSI NOĆAS IZVELI BRUTALAN NAPAD NA HARKOV

Ruski dronovi su tokom noći pogodili Harkov, što je dovelo do požara, a ranjene su i četiri osobe i ima oštećenja na kućama, saopštila je Državna služba za vanredne situacije Ukrajine (SES) u ponedeljak, 6. oktobra.

Napad se dogodio sinoć oko 23 časa i trajao je oko sat vremena. Eksplozije su potresle nekoliko gradskih četvrti dok su dronovi pogađali stambene zone, piše Kijev post.

Požari i razaranja u više delova grada.

Požari su izbili u najmanje dva gradska okruga, navodi SES. Oštećene su privatne kuće, magacini, garaže i automobili. Prema prvim informacijama, četiri osobe su povređene.

Spasilačke ekipe, lekari i stručnjaci za eksplozive radili su tokom cele noći kako bi ugasili požare i raščistili ruševine.

– Ekipe hitne pomoći i dalje su na terenu – saopštila je služba, objavivši fotografije posledica napada.

Masovni napadi širom Ukrajine

Napad na Harkov dogodio se usred novog talasa ruskih napada širom zemlje – jednog od najintenzivnijih od početka rata velikih razmera.

Ruske snage lansirale su grupe dronova tipa „šahed“ iz više pravaca kasno u subotu, dok su protivvazdušne snage bile aktivne u Kijevu, Odesii drugim regionima.

Nekoliko sati kasnije, Moskva je ispalila krstareće rakete „kalibar“ sa brodova u Crnom moru i hipersonične rakete „kinžal“ iz lovaca MiG-31K, gađajući zapadnu Ukrajinu, uključujući Lavov.

Napad sa više od 50 raketa i 500 dronova tokom vikenda

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenskiizjavio je da je Rusija tokom vikenda ispalila više od 50 raketa i oko 500 borbenih dronova.

– Ovo su bili neki od najtežih kombinovanih napada na Ukrajinu – saopštili su zvaničnici, dodajući da je, iako je većina meta presretnuta, nekoliko projektila ipak pogodilo civilne oblasti.

A UKRAJINCI JUČE NAPALI GRADU U KOJEM JE BIO PUTIN!

Ukrajinski dronovi napali su Soči u vreme dok je u tom gradu boravio ruski predsednik Vladimir Putin. Oko 22.30 po lokalnom vremenu, aerodromi u Sočiju su zatvoreni, Putin je završio obraćanje na plenarnoj sednici Valdajskog foruma, a samo pola sata kasnije – napad je počeo.

Gradonačelnik Sočija Andrej Prošunjin je objavio pretnju od napada dronovima na grad. Lokalni stanovnici su agenciji „Shot“ javili da sistemi protivvazdušne odbrane deluju iznad Crnog mora i da su eksplozije praćene zavijanjem sirena.

Odjekivale eksplozije, letovi blokirani

– Sklonite se od prozora i potražite sklonište na sigurnom mestu – poručili su stanovnicima lokalni zvaničnici.

Prema izveštajima ruskog Ministarstva odbrane, snage protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja eliminisale su 11 ukrajinskih dronova iznad Crnog mora i još četiri mete na Krimu.

U međuvremenu, ograničenja na aerodromima u Sočiju i Gelendžiku trajala su sedam sati.

– Tokom perioda ograničenja, 10 aviona za Soči preusmereno je na alternativne aerodrome – izvestila je Federalna agencija za vazdušni saobraćaj.

Jedan avion iz Moskve za Soči preusmeren je za Grozni. Prema podacima Udruženja turističkih operatera Ruske Federacije (ATOR), na aerodromu u Sočiju je odloženo više od 40 letova.

Putin govorio na Valdajskom forumu

Putin se u Sočiju obratio na plenarnoj sednici foruma Valdaj. Njegov govor, zajedno sa sesijom pitanja i odgovora, trajao je skoro četiri sata.

Između ostalog, Putin je odgovorio na izjavu američkog predsednika Donalda Trampa o „papirnom tigru“.

– Već sam rekao da se Rusija svih ovih godina bori ne protiv ukrajinskih oružanih snaga, ne protiv Ukrajine, već protiv praktično svih zemalja NATO. Ako se borimo protiv celog bloka NATO i ostvarujemo stalan napredak, šta je onda sam NATO? Šta on predstavlja? – rekao je predsednik Rusije.

PUTIN PROGOVORIO O ODNOSU SA ZAPADOM I TOMAHAVCIMA

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da bi isporuka američkih raketa „tomahavk“ Kijevu uništila pozitivne trendove koji su se pojavili u odnosima između Rusije i Sjedinjenih Država.

„Bilo je pitanja vezanih, recimo, za razgovor o problemima sa isporukama novih sistema naoružanja, uključujući sisteme dugog dometa i visoke preciznosti „tomahavka“ i tako dalje. Već sam rekao da će to dovesti do uništenja naših odnosa, barem pozitivnih trendova koji se pojavljuju u tim odnosima“, rekao je Putin u intervjuu novinaru televizije Rosija 1, Pavlu Zarubinu, prenosi RIA Novosti.

Putin je ranije izjavio da bi ako Kijev upotrebi rakete „tomahavk“ to narušilo odnose između Rusije i Sjedinjenih Država.

Istakao je da bi upotreba ovih raketa u Ukrajini bez direktnog učešća američkih trupa bila nemoguća.

Ranije je potpredsednik SAD Džej Di Vens izjavio za Foks njuz da Trampova administracija razmatra moguću isporuku krstarećih raketa „tomahavk“ Ukrajini, ali da konačna odluka ostaje na američkom predsedniku.

(INFO/NIN)