Putin im ovo nikada neće zaboraviti ako se ovde povuče crvena linija! Jedan korak deli Evropu od krvavog rata

Upadi ruskih dronova u vazdušni prostor Poljske i Rumunije izazvali su zabrinutost širom Evrope i otvorili pitanje koliko daleko NATO može da ide u odgovoru na ove provokacije. Da li je vreme za povlačenje jasnih „crvenih linija“? Analitičari upozoravaju da bi neodlučnost mogla imati ozbiljne posledice za bezbednost Severnoatlantske Alijanse i moral Ukrajine.

Mark Almond, direktor oksfordskog tink-tenka Institut za istraživanje kriza, piše u analizi za britanski „The Independent“ da NATO sada mora da razmišlja o jasnim „crvenim linijama“, i šta će se desiti ako ih Rusija ponovo pređe.

Šta ako NATO članica zatraži aktiviranje Člana 5

Prošle nedelje, 19 ruskih dronova ušlo je u poljski vazdušni prostor, od kojih su neki prešli stotine kilometara unutar zemlje pre nego što je nekoliko letelica oboreno.

Poljski premijer Donald Tusk je potom izjavio da je vojni sukob u Evropi „bliži nego ikada od Drugog svetskog rata“. Samo nekoliko dana kasnije, novi dron je leteo iznad Rumunije, gde su ga rumunski F-16 pratili skoro sat vremena pre nego što se vratio u Ukrajinu i nastavio napad.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je da nije mogla biti greška, već „očigledna ruska eskalacija rata“. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas rekla je da je to bilo „još jedno neprihvatljivo kršenje suvereniteta članice EU“, dok je Velika Britanija pozvala ruskog ambasadora na razgovor. Moskva, s druge strane, tvrdi da su dronovi skrenuli sa kursa zbog ukrajinskog elektronskog ometanja.

Za sada je NATO usmeno osudio upad ruskih dronova i pokrenuo misiju „Istočna garda“, koja se svodi na raspoređivanje dodatne opreme na granicama alijanse sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom. Ali, kako Almond ističe u listu „The Independent“, ovo ne odgovara na ključno pitanje – šta bi se desilo ako bi članica zatražila aktiviranje Člana 5 o kolektivnoj odbrani?

Poslednja crvena linija bila 2013. godine

Almond podseća na poznati primer iz Sirije 2013. godine, kada je američki predsednik Barak Obama povukao „crvenu liniju“ kada je upozorio režim Bašara al Asada da ne koristi hemijsko oružje i zapretio „teškim posledicama“.

Kada se to dogodilo, Vašington i njegovi saveznici nisu reagovali, već su dozvolili Moskvi da organizuje izvoz dela sirijskog arsenala oružja za masovno uništenje, ostavljajući Asada na vlasti.

– Putin sigurno nije zaboravio kako je ta crvena linija izbledela – piše Almond.

Zbog toga, dodaje on, prazna pretnja NATO mogla bi biti još katastrofalnija od nikakve pretnje. Ako se povuče nova linija, ona mora biti čvrsta.

Novi ozbiljan problem za Ukrajinu

U ovom trenutku, prema analizi lista „The Independent“, Alijansa bi mogla da počne da razmatra proaktivno obaranje ruskih aviona koji se približavaju njenim granicama, bilo iz Ukrajine ili Belorusije, ili preko Crnog mora prema Rumuniji. Ovo bi, barem na papiru, jasno definisalo gde počinje zona u kojoj su ruske vojne operacije neprihvatljive za NATO.

Takav potez bi ojačao osećaj bezbednosti istočnih članica NATO – od Poljske do Rumunije. Ali Almond upozorava na drugu stranu medalje: Ukrajina bi se mogla da se oseti napušteno. Ako se na granicama Alijanse povuče crvena linija, to znači da se Kijev nalazi u nekoj vrsti „ničije zemlje“.

Izdaja Ukrajinaca?

Ukrajinci se bore sa uverenjem da njihova istrajnost i žrtve moraju na kraju dovesti do odlučne intervencije Zapada. Ako NATO samo ograniči sukob na svoje granice, a istovremeno jasno signalizira da Ukrajina neće dobiti direktnu vojnu zaštitu, to bi moglo stvoriti osećaj izdaje.

Almond upozorava da bi ovo podsećalo na sudbinu Španske Republike 1930-ih – izolovana i prepuštena neprijatelju dok su druge sile merile svoje interese.

– Možda ima smisla da Vašington iscrpi Rusiju ratom u Ukrajini. Ali ukrajinski vojnici se bore za opstanak zemlje, a ne za strateške ciljeve drugih ljudi. Ako osećaju da Zapad nema istu svrhu kao oni, to može značajno naštetiti moralu – piše Almond u „The Independent“.

Mogući izlaz: Crvena linija na zapadu Ukrajine

Rešenje bi moglo biti definisanje crvene linije koja bi obuhvatila zapadnu Ukrajinu. Ovo bi stvorilo bezbednu zonu za milione Ukrajinaca i industriju na zapadu zemlje, i tako bi, pored obezbeđivanja koridora duž rumunske obale Crnog mora prema ukrajinskim lukama na jugozapadu, moral Ukrajinaca bio ojačan, dok bi se istovremeno odvratila ruska agresija prema zapadu.

Ovo bi moglo odvratiti Putina bez izazivanja totalnog rata između Rusije i NATO-a, što bi bilo mnogo verovatnije uvođenjem zone zabrane leta iznad cele Ukrajine.

Svaka „crvena linija“ mora biti potkrepljena konkretnim delovanjem.

Ali, kako Almond naglašava, svaka crvena linija je dobra samo onoliko koliko je dobra količina delovanja kojom je potkrepljena. Ako bi Putin ozbiljnije testirao odlučnost Alijanse i pokazao da je nema, posledice bi bile još teže od trenutne nesigurnosti na istočnom krilu NATO.

(INFO/INFO/Index/Prenela:T.N.)