Na kredit od pola miliona dinara na 24 meseca, rata će vam biti baš ovolika: Donosimo detaljnu računicu, u dinar

Od ponedeljka, banke će ponuditi povoljnije zajmove za zaposlene i penzionere sa primanjima do 100.000 dinara. Gotovinski i potrošački krediti biće jeftiniji i do tri procentna poena, a posebni paketi pripremljeni su za penzionere. Procene ukazuju i na moguću uštedu i do 40 milijardi dinara u narednih pet godina.

Koliko će to uticati na svakodnevni život, koliko na ekonomiju, u razgovoru za RTS odgovarali su profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić i član Izvršnog odbora Banke Poštanske štedionice Aleksandar Čortan.

Odgovarajući na pitanje koliko je interesovanje klijenata, Čortan kaže da je, zaključno sa jučerašnjim danom, odobreno ukupno pet i po hiljada kredita, u vrednosti od oko 3,4 milijarde dinara.

„Ako to uporedimo sa prošlom godinom i tražnjom koja je bila u prvoj nedelji septembra 30 odsto veća, sada smo već za prvih 15 dana praktično došli do 60 odsto veće tražnje za ovom vrstom kredita nego u septembru 2024. godine“, uporedio je Čortan.

Kako smo došli do situacije kada država treba da interveniše

Osvrćući se na razloge reagovanja države, Lukić kaže da je bankarski sektor u zemljama istočne Evrope do sada poslovao prilično relaksirano, bez ograničenja u pogledu kamatnih stopa.

Prema njegovim rečima, prethodni period obeležile su nestašica i oskudica kapitala. Međutim, vremena se menjaju, ovo je ipak treća decenija 21. veka i neke stvari kod nas moraju da se poprave.

Primer na kreditu od pola miliona dinara

Profesor Lukić je dao i konkretne podatke, koji se odnose na novu meru. Prosečna ponderisana kamatna stopa na ostale kredite, kako kaže Narodna banka Srbije, bila je oko 11 procenata, što je neki parametar, a dozvoljeno smanjenje tri procentna poena, odnosno predviđeno da se desi ne ispod 7,5 procenata.

„Ako uzmete, recimo, pola miliona dinara na 24 meseca, i treba da ih vraćate, dakle, 24 meseca po kamatnoj stopi 10,5 odsto, onda vaša mesečna rata iznosi oko 23.200 dinara. Ako sada po novoj uredbi, po novoj sugestiji NBS, učinite to isto i smanjite kamatu na 7,5 odsto, onda vaša mesečna rata treba da bude 22.500 dinara. Dakle, razlika u mesečnoj rati na pola miliona dinara na dve godine je oko 700 dinara mesečno. Što znači da bi trebalo otprilike za taj kredit, kada ga vratite nakon dve godine, da isplatite ukupno 557.000 dinara vašoj banci po starom ili 540.000 dinara po novom. Dakle, razlika je 16-17.000“, izračunao je Lukić.

Dominiraju gotovinski krediti

Čortan kaže da u strukturi zahteva dominiraju gotovinski krediti.

Iako su po iznosu nešto manji, prosečan gotovinski kredit u ovom periodu u našoj banci iznosio je oko 360.000 dinara. Sa druge strane, refinansirajući krediti nose primat po ukupnom iznosu, jer je prosečan refinansirajući kredit iznosio oko 900.000 dinara, naveo je on.

„I rokovi za koje se opredeljuju klijenti definitivno su najduži, odnosno 71 mesec, tako da se sve ove uštede koje je profesor izneo samo multiplikuju, s obzirom na to da je rok otplate u realnosti znatno duži“, kaže Čortan.

„Više je zahteva naših najstarijih sugrađana u prvih 15 dana novog proizvoda. Očekujemo da će i zaposleni u narednom periodu prepoznati priliku da svoj kućni budžet urede i ostvare određene uštede i pozivamo ih da se jave u jednoj od 250 ekspozitura Banke“, naveo je Čortan.

O čemu treba voditi računa

Govoreći o tome šta treba znati kada uzimamo kredit, Lukić navodi da banka treba da proceni kreditnu sposobnost i da pomogne oko formiranja nivoa zaduženosti koji se može podneti.

„Iako mi imamo po novom programu maksimalno iznos kredita koji može da se odobri milion dinara, najveći broj tih potrošačkih kredita i gotovinskih će biti značajno manjeg iznosa. Morate da sagledate kapacitete, da sagledate buduća primanja. I ja bih rekao da ono na što penzioneri, recimo, mogu da računaju u ovoj situaciji, jeste da taj milion dinara jeste nešto što oni ranije nisu mogli ni da povuku. Po novoj uredbi, maksimalni iznos kredita po kojem oni mogu da se zaduže veći je nego što je ranije bio. Dakle, u retko u kojoj banci su penzionerima na milion dinara odobravali kredite, što je takođe jedna povoljnost“, istakao je Lukić.

Sa druge strane, Čortan napominje da penzioneri u Banci Poštanske štedionice oduvek mogu, u zavisnosti od svoje kreditne sposobnosti, da apliciraju za iznose i preko tog iznosa.

(espreso/ RTS/ DČ)