U hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Titelu sabrali su se vernici, sveštenici, monaštvo i prijatelji da poslednji put isprate protojereja Miloša Jevrosimova, dugogodišnjeg titelskog paroha i jednog od najvoljenijih pastira Eparhije bačke. Njegovo upokojenje, u nedelju 7. septembra 2025. godine, donelo je tugu ne samo njegovoj porodici i parohijanima, već i širem sveštenstvu i narodu kojem je prota Miloš decenijama služio.
Svetu zaupokojenu liturgiju služio je protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, umirovljeni sveštenik, uz sasluženje sveštenstva i đakonstva Eparhije bačke. Posle zaamvone molitve služen je i mali pomen pokojnom proti, koji je čitav svoj život posvetio oltaru i narodu Božjem.
Čin opela predvodio je njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje sveštenstva i đakonstva iz više eparhija Srpske pravoslavne crkve. U nadahnutoj besedi patrijarh je govorio o tajni smrti, ali i o večnom životu, podsećajući prisutne da smrt nije kraj, već prelazak u Carstvo Božje.
– Smrt je neprijatelj ljubavi, ali znamo da onaj ko verom i ljubavlju pripada Hristu nikada zaista ne umire. Prota Miloš je verom svojom od mladosti pošao za Hristom, bio spreman da sve ostavi radi Njega i Gospod ga je udostojio da bude sveštenoslužitelj i pastir Crkve. Danas se, siguran sam, raduje u radosti Gospoda svoga – rekao je patrijarh Porfirije, uputivši reči utehe ožalošćenima i blagoslovivši sabrane.
U ime mitropolita bačkog Irineja, telegram saučešća pročitao je protojerej-stavrofor Vladan Simić, naglasivši da je Eparhija bačka izgubila dragog brata i saborca u sveštenoj službi.
Na liturgijskom i molitvenom ispraćaju prote Miloša prisustvovali su, pored sveštenstva i monaštva, i predstavnici drugih hrišćanskih zajednica – Jakob Pfajfer, rimokatolički župnik odžački i apatinski, kao i protojerej Mihail Hološnjaj, sveštenik grkokatoličke crkve. Svojim prisustvom poštovanje su izrazili i predsednik opštine Titel Dragan Božić, mnogi prijatelji, poznanici i vernici iz različitih krajeva Bačke.
Život u službi Hristu i bližnjima
Protojerej Miloš Jevrosimov rođen je 1967. godine u Čurugu, u pobožnoj porodici Đorđa i Jevrosime Jevrosimov, rođene Šajinović. Najmlađi od troje dece, odrastao je u porodici čvrstih hrišćanskih korena i sećanja na stradanja svojih predaka, mučenika šajkaških.
Još od rane mladosti gajio je ljubav prema Crkvi i molitvi, što ga je odvelo u bogosloviju u Sremskim Karlovcima, a maturski ispit završio je u Prizrenu, na Kosovu i Metohiji, koje mu je ostalo trajno u srcu. U jesen 1991. godine rukopoložen je u čin đakona od strane patrijarha srpskog Pavla, a ubrzo potom i u čin prezvitera od episkopa bačkog Irineja.
Svoju pastirsku službu započeo je u Kulpinu 1992. godine, a nastavio u Staparu, Somboru i Kljajićevu. Od 2012. godine bio je u činu protojereja, a poslednje godine života proveo je kao paroh titelski. Svuda gde je službovao ostavio je dubok trag ljubavi, vere i nesebičnog predanja.
Pastir vedrog duha i tople reči
Poznat po vedrini i duhovitosti, prota Miloš je umeo da uteši, posavetuje i podigne svakoga ko bi mu prišao. Bio je ispovednik i duhovnik ne samo vernika, već i mnogih sveštenika i monaha, koji su u poslednjim danima njegove bolesti neprestano uznosili molitve za njega.
Bio je oženjen Miljkom, rođenom Šever, sa kojom je stekao šestoro dece: Georgija, Anastasiju, Teodora, Blagoja, Jelenu i Dimitrija. Bog ga je obdario i sa troje unučadi – Filipom, Lazarom i Teodorom – i velikom porodicom koja ostaje da čuva sećanje na njega i da svedoči njegovu veru i ljubav.
Večna uspomena
Za sve koji su ga poznavali, prota Miloš ostaje primer sveštenika koji je nosio krst sa radošću, služio Bogu i narodu i iz svakog susreta iznosio osmeh i utehu. Njegovo upokojenje donelo je žalost, ali i nadanje da je, kako je patrijarh Porfirije rekao, „u radosti Gospoda svoga“.
Sahranjen je na titelskom groblju, u mestu gde je poslednjih godina predano služio i gde je ostavio neizbrisiv trag među parohijanima. U molitvama svih ostaje verovanje da će se vedrina i svetlost prote Miloša nastaviti kao blagoslov u životima onih koji ga se sa ljubavlju sećaju.
Veroučitelj koga su deca obožavala, iznenada je usnuo u Gospodu – objavljeno kada će biti opelo i sahrana.
Roditelji, supruga i prijatelji mladog veroučitelja Stefana Đokića (30) slomljeni bolom dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve u dirljivoj besedi govorio o smrti koja para srca i o veri koja jedina može da uteši.
Na Svetouspenskom groblju u Somboru, u tišini i molitvenom zajedništvu, okupili su se prijatelji, monasi i vernici da isprate majku igumana Haritona, dok je patrijarh podsetio na duboku istinu o životu, smrti i večnoj ljubavi koju donosi vera.
Uoči Preobraženja Gospodnjeg, otac Radivoјe preselio se u večnost, a njegova posvećena služba i porodična priča ostavljaju neizbrisiv trag.
Uz zvuke molitve i tišinu ispunjenu bolom, hiljade ljudi u ispratile su libanskog džez umetnika, sina legendarne pevačice Fejruz i jednog od najvećih muzičkih buntovnika arapskog sveta.
Opelo monahu Naumu Petroviću (1962-2025), dugogodišnjem ostroškom sabratu, služeno je u 11.00 časova.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U Makedoniji odzvanja bol, dok Makedonska pravoslavna crkva pruža utehu porodicama stradalih i moli za večni pokoj duša i isceljenje povređenih, podsećajući nas na snagu zajedništva u trenucima najveće tuge.
Dok je služio veličanstvenu misu na Trgu Svetog Petra, svetitelj je pokazao spontanost i ljudskost u trenutku koji je postao viralan na društvenim mrežama.
U besedi povodom jubileja episkop Jerotej naglasio je da svetitelji i mučenici potvrđuju da je Hristos krajeugaoni kamen na kome stoji Crkva.
Liturgija u manastiru Vodoča, razgovori o monaškom iskustvu i poseta čuvenoj Veljusi obeležili su treći dan naučnog skupa koji otvara nova pitanja o ulozi duhovnosti danas.
Posle gotovo tri decenije razoravanja i stradanja tokom ratova, drevna svetinja ponovo otvara svoja vrata vernicima, svedočeći o raspeću i vaskrsenju Srpske pravoslavne crkve i jačajući nadu Srba u Slavoniji.
Dok je služio veličanstvenu misu na Trgu Svetog Petra, svetitelj je pokazao spontanost i ljudskost u trenutku koji je postao viralan na društvenim mrežama.
„Božji influenser“ iz Milana proglašen je svetim pred očima svoje majke, a prisustvo porodice na misi u Vatikanu pokazalo je svetu da vera, ljubav i tehnologija mogu oblikovati večnost.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu – zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
Obe uče da postoji samo jedan Bog i da su ljudi najuzvišenija stvorenja na zemlji, sposobna i za dobro i za zlo.
Nekada nezaobilazno jelo na trpezama u Bosni, Sandžaku i na Kosovu i danas budi nostalgiju, dok jednostavni sastojci pričaju priču o okupljanju za Bajram, ali i za druge svečane prilike.
Vladika Nikolaj nas u svojoj besedi za 14. pondeljak po Duhovima vodi nas kroz svaki šamar, svaku pogrdu i svaki udarac Gospoda, otkrivajući neosporivu moć Božjeg promisla i prisutnost koja sve vidi – spolja i iznutra.
Svetogorski oci preporučuju molitvu koju mališani mogu izgovarati svake večeri – donosi im zaštitu, unutrašnji mir i duhovni razvoj.
POGLEDAJTE JOŠ:
MNOGO SKUPA SLIKA! Predsednik Vučić ugostio velikog Džekija Čena u Beogradu (FOTO)
Rabona kup: Imperial osvojio Kovilovo
ON NE SEDI, NE HODA I NE GOVORI: Dominuku je potrebna naša pomoć kako bi se izborio sa genetskom mutacijom