Vojna parada na najbolji način predstavlja kineski doprinos u Drugom svetskom ratu

Kina je vojnom paradom obeležila svoju pobedu u Drugom svetskom ratu, pre svega nad tadašnjim Japanom, azijskim članom Hitlerove koalicije, tzv. sila Osovine.

Imao sam tu čast da prisustvujem obeležavanju 70. Godišnjice pobede Kine u tom, Drugom svetskom ratu, na vojnoj paradi, istog datuma, pre deset godina. Kina je i tada svečano obeležila svoju pobedu o kojoj nije mnogo govorila, uprkos milionima (neki kažu 35 miliona) podnetih žrtava.

Bio sam i ambasador u Japanu, kao prvi predstavnik Srbije, posle odvajanja Crne Gore iz tadašnje Jugoslavije, u vreme kada je Kinu predstavljao Vang Ji, (kineski ambasador u Tokiju od 2004. do 2007.) tadašnji diplomata od karijere, sadašnji vrlo uspešni ministar inostranih poslova.

Istina je da je Kina imala nezamenjivu ulogu u pobedi u Drugom svetskom ratu. O tome sam mnogo razmišljao i pre deset godina i sada. Evrocentrizam je uticao i na našu istoriju i time, na sadašnjost i budućnost. A, umnogome je različito to što se stvarno dešavalo na evroazijskom kontinentu i u onome što je naš utisak. Utisak je planski i sporo, ali stabilno i postojano stvaran, pre svega u Holivudu. Filmovi (nezna ili meka moć – „soft power“, kako bi je nazvao Džozef Naj) i to američki, učinili su svoje. A najviše ljudi je stradalo u bivšem SSSR i Kini (Rusa i Kineza). I to tek sada saznajemo, zahvaljujući onome što nazivamo istitinitim događajima i njihovom razotkrivanju kao što zaslužuju.

Današnja kineska vojna parada, na koju je kineski predsednik, Si Đinping, pozvao mnogo gostiju, uključujući predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i mnoge svetske lidere, predstavlja na najbolji način kineski doprinos u borbi protiv sila Osovine u Drugom svetskom ratu. Time Kina šalje i aktuelnu poruku mnogim zemljama današnjice. Naročito evropskim, ali i ponekoj azijskoj. Mnogo toga je Kina na paradi prikazala, a, mogu misliti, koliko nije! Dovoljno je i to što jeste. Mnogi na Zapadu će sada shvatiti da je Kina stara civilizacija, koja neprekidno traje hiljadama godina. I koja ne zaboravlja poniženja.Što bi rekao u svojoj knjizi o Kini, Henri Kisindžer, zemlja, koja nema legendu o svom nastanku i po tome je jedinstvena. Gradila je zidine oko svoje carevine (kažu da je i danas jedino kineski zid kao tvorevina ljudi jedino vidljiv iz kosmosa) samo da ne bi neki „varvari“ ukaljali njeno carstvo! Pa i kad su ušli, brzo su se utopili u kinesku civilizaciju! To su činjenice.

Danas je Kina najveći ulagač u srpsku privredu. To je odavno osetio i tadašnji predsednik Srbije, Tomislav Nikolić! Zato je još 2013. bio u poseti predsedniku Kine, Si Đinpingu. Zato Srbija i danas ima Savet za Rusiju i Kinu, kao nijedna zemlja sveta. Zato nije čudno da je Kina država sa najviše ulaganja u moju zemlju Srbiju.

Drago mi je da je predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, takodje bio u Pekingu na vojnoj paradi, po pozivu predsednika Sija. Biće u Kini četiri dana, kad se uračuna njegovo učešće i na samitu Sangajske Organizacije za saradnju (na sastanku u Šangaju bio je i turski predsednik, Redžep Tajip Erdogan, „druge vojske u NATO-u“, po mnogima). Pored lidera današnjice, kao što sam već napomenuo, kojih je bilo preko dvadeset, a koje je pozvao da učestvuju predsednik Kine i Generalni sekretar njene Komunisticke partije, Si Đinping (uključujući lidera DNRK, Kim Djong Una, čiji je deda, Kim Il Sung bio još 1959. god. na obeležavanju kineske vojne parade u vreme dok je Mao Cedung bio predsednik Kine, premijera Slovačke, Roberta Fica, i mnogih drugih). Baš prava prilika da se obelodani ono što je mnogima nepoznato.

Autor: Ivan Mrkić, bivši ministar spoljnih poslova Srbije

Prilozi objavljeni u rubrici „Kolumne” odražavaju stavove autora, ne uvek i stavove KMG-a

(INFO/ Kineska medijska grupa)