POKUŠALI SU DA ME UBIJU 14 PUTA! Šešelj Otkrio Za Koga Je Bio Meta I Koliko Para Se Nudilo Za Njegovu Likvidaciju!

Lider radikala Vojislav Šešelj izbegao je smrt čak 14 puta. Predsednik SRS je za Srpski telegraf ispričao da nema kome nije smetao: Stanetu Dolancu, Slobodanu Miloševiću, Arkanu, Željku Maksimoviću Maki, crnogorskom kralju podzemlja Branu Mićunoviću, ali izgleda ipak najviše svojoj kumi Danici Drašković, koja je pokušala da ga likvidira čak tri puta.

– Unajmila je člana Vukove Srpske garde Branislava Matića Belog da me ubije, a spisak za likvidaciju sa mojim imenom policija je našla kod njega kad je ubijen – otkriva Šešelj za Srpski telegraf.

Foto: ST/Dragan Kadić

„Mafijašima sam rekao: dajte meni milion, sam ću se ubiti“, Vojislav Šešelj, lider SRS

Zbog ručne bombe koju je na Šešelja u Podgorici bacio Adem Šabotić povređeno je 62 ljudi, a to je i jedini put kada je nekrunisani srpski vojvoda ozbiljnije povređen. S povredom noge transportovan je za Beograd i operisan na Medicinskom fakultetu.

Ipak, najviše ga je zabrinula vest da mu ubistvo sprema Stane Dolanc, koji je za vreme Titove vlasti važio za drugog čoveka Jugoslavije. Nije mu bilo svejedno ni kada je čuo da se našao na listi za odstrel Crnogorca Brane Mićunovića.

– Brano je u Crnoj Gori ono što je Arkan bio u Srbiji. Još krupnija figura, on je tamo centar vlasti. A da je hteo da me ubije, priznao je i sam u intervjuu za Onogošt iz Nikšića – otkrio je Šešelj jednom prilikom za Srpski telegrtaf.

Novinari Srpskog telegrafa pokušali su da dobiju komentare od Danice Drašković i Brana Mićunovića, ali oni nikad nisu stigli.

Šešelj, koji je 15 godina proveo u zatvorima, zbog političkog delovanja hapšen je 30 puta.

POKUŠAJ UBISTVA U BEOGRADU 1987.

INFO — Dolanc hteo da me ubije zbog tužbe!

Prvi put me je neko upozorio da ću biti ubijen 1987. godine. Tada sam pisao dve krivične prijave protiv Staneta Dolanca i Željka Ražnatovića Arkana, zbog ubistva Stjepana Đurekovića direktora zagrebačke „Ine“, koji je pobegao u Nemačku, a tamo ga je ubila jugoslovenska DB u saradnji sa Hrvatskom. Onda sam sreo Vojkana Lukića, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Srbije, koji mi je rekao: „Poznajući Staneta Dolanca siguran sam da će te ubiti i to u najskorije vreme.“ Nije mi bilo svejedno i smislim da ću se najbolje zaštititi tako što ću tužiti sudu Staneta Dolanca, podnesem privatnu službu što me je napao u nekoj televizijskoj emisiji. Računao sam ako budem sa Dolancom u klinču, da se neće usuditi da me likvidira.

PLANIRANA LIKVIDACIJA U BEOGRADU 1991.

Novinar Dejan Anđus otkrio mi je 1991. godine da je Danica Drašković napravila spisak za likvidaciju, na kome je i moje ime. Nisu baš svi bili za ubistvo, nego da se polomi kičma ili izubija, a za mene baš likvidacija. Taj zadatak poverila je Branislavu Martiću Belom i pričalo se kada je Beli ubijen da je kod njega pronađen taj spisak. Motiv: to što sam raskrinkao SPO. To je nekada bila ekstremno nacionalistička stranka, zajedno smo je Vuk i ja formirali. Onda se on prodao strancima, promenio ćurak naopako…

NARUČENO UBISTVO U BEOGRADU 1992.

Upozorenje iz DB

Početkom 1992. godine dolaze mi dva službenika DB da mi kažu da mi je život u opasnosti i da nikome o tome ne govorim. Rekli su mi da je tada Danica Drašković ponovo unajmila neke kriminalce iz Užičke Požege i naložila da me likvidiraju. Tada sam prvi put počeo da vodim obezbeđenje sa sobom.

EKSPLOZIJA NA MITINGU U PODGORICI 1992.

Bombaški napad

Sećam se da sam 25. maja 1992. bio u Podgorici, držao sam miting. Tada je jedan musliman Adem Šabotić na mene bacio ručnu bombu. Srećom, jedan čovek iz moje pratnje bio je dovoljno priseban da bombu šutne ispod automobila. Bomba je eksplodirala i ranila 62 ljudi, a ja sam ranjen u nogu. Operisan sam po povratku u Beograd na Medicinskom fakultetu. Šabotić je priznao, uhapšen je i osuđen na 15 godina zatvora.

ZASEDA SA AUTOMATSKOM PUŠKOM U CRNOJ GORI 1992.

U jesen 1992. godine, uoči vanrednih izbora koje je raspisao Dobrica Ćosić, spremao sam se da idem u Crnu Goru, ali sam imao ozbiljan problem sa diskus hernijom i razmišljao sam da put otkažem. Došao je tada kod mene general Neđo Bošković, tadašnji šef Vojne bezbednosti, sa poverljivim informacijama da mi u Crnoj Gori spremaju atentat, a da je organizator Brano Mićunović. Istog dana bio sam u republičkoj Skupštini i kaže mi Mihalj Kertes da Jovica Stanišić traži da se sretnemo. Dogovorili smo se da dođe po mene ispred Skupštine. Duga crna limuzina blindirana, otvaraju se vrata, unutra me čeka Stanišić. Prvi put ga tada srećem zvanično, vozimo se kroz grad i kaže mi da ima pouzdane informacije da mi Crnogorci spremaju ubistvo i da je organizator Brano. Saznao sam da je planirao da me ubije iz one automatske puške koja izbacuje bombe, kao katapult. Brano je to priznao u intervjuu za Onogošt iz Nikšića.

PRETNJA SMAKNUĆEM ZBOG ČARAPE 1993.

U ozbiljniji sukob sa Arkanom ušao sam 1993. godine, kad smo zajedno gostovali u emisiji na TV Politika. Rekao sam mu da je više puta navlačio čarapu na glavu nego ja na nogu. Pričao je posle da ga je to koštalo pobede na predsedničkim izborima, na kojima se kandidovao. Zato je hteo da me smakne.

STANIŠIĆ SPREČIO ATENTAT U BANJALUCI 1994.

Slobodan Milošević hteo je da me ubije 1994. godine, a to mi je u Hagu pričao i Jovica Stanišić. U to vreme smo Milošević i ja bili u najvećem mogućem sukobu. Tada me je strpao u zatvor i držao me četiri meseca, zbog incidenta i polivanja vodom Radovana Božovića u Skupštini. Stanišić mi je ispričao da su dvojica ubica poslata u Banjaluku da me ubiju. Onda je on zvao Miću Stanišića, šefa policije u Republici Srpskoj, i rekao mu da tu dvojicu privremeno uhapsi i da ih drži dok sam ne odem iz Banjaluke.

ZBOG OVOGA JE ŠEŠELJA ČUVALA POLICIJA 2000.

Dani tražili 300.000 maraka da me ubiju

Poslednji put da znam da mi je Danica Drašković pakovala ubistvo bio je 2000. godine. Ona je tada ubeđivala nekog kriminalca iz Pančeva da me ubije. On je tražio 300.000 maraka, a ona je davala manje. Kaže kakvih 300.000, pa nije Klinton! Baš tim rečima! To mi je pričao Rade Marković. Tad je policija odredila dodatno obezbeđenje pred mojom kućom.

ATENTATOR LIKVIDIRAN PRE NEGO ŠTO JE STIGAO DO ŠEŠELJA 2000.

Kad ubistvom izbegneš smrt

Crnogorska mafija je 2000. godine poslala nekakvog Todora Gardaševića da me likvidira. Došao je sa tom namerom u Beograd i desilo se da se sreo sa nekim kriminalcem ubicom, sa kojim je ranije bio u sukobu i taj ga ubije. Tako sam izbegao smrt.

IZBEGNUTA SAČEKUŠA U BEOGRADU 2000.

U leto 2000. godine zove me Milošević, kaže nešto vrlo važno i ja odem. Sedi tamo Rade Marković, kaže imamo informaciju da se Andrija Drašković sprema da te ubije. Andriju sam već javno prozivao za Arkanovo ubistvo. Kažu i da je već jednom pokušao, da zna da imam blindirani džip i da je nabavio zolju. Napravio mi je pre toga sačekušu u Teodora Drajzera kada sam se vraćao sa TV Palma, al’ sam ga prešao i otišao drugim putem. Ta zolja kojom je hteo da raznese moj auto, kasnije je nađena u stanu njegove ljubavnice Elene Mijatović, kad su Andriju uhapsili.

DOKUMENTA OTKRILA PLAN IZ 2000.

Pred kraj predizborne kampanje 2000. godine obratio mi se političar Srđa Popović, koji je radio za CIA, onaj mali žgoljavi što je dizao narandžaste revolucije po svetu… Njegovi roditelji su stanovali u istoj zgradi gde i roditelji Aleksandra Vučića, na Vračaru. Imao je priliku da se sretne povremeno sa njim i pred kraj predizborne kampanje dao mu je na srpski jezik prevedene dokumente CIA da se Milošević sprema da me ubije. Tada nisam poverovao u to da će baš pred same izbore da me ubije, već sam mislio da CIA hoće da produbi sukob između nas dvojice.

NA METI „SURČINSKOG KLANA“ BIO JE 2001. i 2002.

„Surčinski klan“ spremao se da me ubije 2001. i 2002. godine. Često sam ih napadao i spremali su se da me ubiju. Kad sam prevazišao taj direktan sukob sa Dušanom Spasojevićem, on mi je lično rekao da su hteli da me ubiju, pa su se predomislili, zato što sam častan i pošten čovek, patriota. A to je potvrdio i Petar Panić mojoj ženi, kad sam već bio u Hagu. On je jedno vreme radio kao obezbeđenje kod nas, pa nas je napustio i posle sarađivao sa „surčinskim klanom“.

ATENTAT NA ČETVORICU POLITIČARA PLANIRAN 2002.

Posle ubistva policijskog generala Boška Buhe razotkrivao sam ko stoji iza njegovog ubistva, pa sam govorio o Željku Maksimoviću Maki. Tada je hapšena Makina grupa, a imao sam i dokumenta koja su Nebojšu Čovića dovodila u vezu sa kriminalcima. Tada je Dušan Spasojević u javnost izašao sa podacima da se Makina grupa priprema da ubije njega, Čedu, Đinđića i mene. Sprdao sam se tad, otkud moje sitno ime među svim tim velikanima…

MAFIJA NUDILA NAGRADU ZA UBISTVO ŠEŠELJA 2002.

Dva miliona za moju glavu

Nedugo nakon pretnje Makine grupe, pronela se glasina da je mafija raspisala nagradu od dva miliona maraka za moju glavu. I kad se to desilo, novinari me pitaju da prokomentarišem, a ja kažem ko još to u Srbiji plaća dva miliona za ubistvo i predložim neka daju meni milion, pa ću se sam ubiti…

BONUS VIDEO